Одлазак Бушовог "специјалца" и неуспешна косовска мисија Агента 007

"Молим вас, господине Бонд, искористите свој утицај и убедите Србе да признају Косово", својевремено је, у лифту у седишту Уједињених нација, тадашњи амерички амбасадор Залмај Калилзад замолио сада већ покојног Агента 007, Роџера Мура.

Дипломатски "специјалац" млађег Џорџа Буша, филмски специјалац Њеног краљевског величанства и српски дипломата су се "сударили" у лифту усред прилично жучних преговора око судбине плана за решавање косовске кризе, који је, нетом, начинио бивши фински председник Марти Ахтисари.

"Плашим се ту ништа не могу да урадим", рекао је насмејани Роџер Мур, пре него што је из лифта ишетао у нову мисију, овај пут као Уницефов амбасадор добре воље.

Пуних 14 година касније, Калилзад је поднео оставку на место специјалног изасланика за Авганистан, чиме је окончана једна од најинтересантнијих и најдинамичнијих дипломатских каријера последњих деценија, чији су утицај осетио од Уједињених нација, преко Балкана и Ирака, па све до Ирака и Далеког истока.

Оставка Калилзада уследила је два месеца после хаотичног америчког повлачења из те земље о чијој је судбини на директан начин одлучивао од када га је млађи Буш именовао за специјалног саветника за Блиски исток и западну Азију па све до тренутка када је последњи амерички војник напустио ту државу.

Ривали, посебно међу руским дипломатама које је у то време предводио Виталиј Чуркин, сматрали су га одличним стратегом изванредног политичког инстинкта.

У Уједињеним нацијама је, као амерички амбасадор, заменио Џона Болтона, познатог по непрестаним сукобима са тадашњим генералним секретаром Кофијем Ананом, што је уз низ других сложених околности срозало односе САД и светске организације на најнижу могућу тачку.

Паралелно са сменом на челу УН на којем се некако нашао Бан Кимун, Болтона је на месту шефа америчке мисије заменио Калилзад, који је у Њујорк стигао праћен теретом хаоса који су Американци направили у Авганистану и Ираку. Зал, како су га звали, био је Бушов специјалац у обе државе, али га за разлику од остатка администрације није био рђав глас.

Кабулски јастреб

Рођен је у Авганистану, одрастао у Кабулу, образован у Бејруту и Америци и исламске вероисповести, деловао је као логичан избор Беле куће, која је, после 11. септембра 2001. године, била одлучна да по сваку цену сатре радикалне исламисте.

Од почетка дипломатске каријере био је близак неоконзервативцима попут Пола Волфовица, Ричарда Перла и Дика Чејнија, који су пуну деценију пред упад Американаца у Ирак заговарали смену режима Садама Хусеина.

Једнако снажан утицај на Калилзада имао је и Збигњев Бжежински, "гуру глобализма", који му је био ментор током студија на њујоршком универзитету Колумбија.

Током инвазије на Авганистан, тесно је сарађивао са лидерима Северне алијансе и осталим противницима талибанског режима, подносећи извештаје једино тадашњој саветници за националну безбедност Кондолизи Рајс.

Када су Американци ушли у Кабул, помогао је стварање прелазних власти и знатно допринео да се њеном челу нађе Хамид Карзаи, који је до тада био познат само по чињеници да му је брат био власник ресторана недалеко од бејзбол стадиона у Чикагу.

Ахмада Валија Карзаија је, касније, убио телохранитељ, после серије оптужби да је као један од најмоћнијих људи у јужном Авганистану био шверцер опијума, актер корупционашких афера, те да је ширио мржњу и подстицао сукобе.

"Јо-јо" Бушове администрације

Неочекивано, Бушова администрација га је из Кабула послала у Багдад, свега неколико дана пошто су америчке трупе 2003. године ушле у тај град, како би са генералом Џејом Гарднером надгледао почетак реконструкције разрушене државе.

Свега неколико седмица касније, једнако нагло, Калилзад и Гарднер су враћени у Вашингтон, а на челу америчке ирачке авантуре постављен је Пол Бремер, који ће у историји остати запамћен као човек који је "повукао све погрешне потезе", што је на концу довело до потпуног хаоса у тој држави.

Калилзад се, крајем 2003. године, поново нашао у Кабулу, што је резултирало убедљивом победом Карзаија на "првим слободним изборима икада одржаним у тој држави". Тадашњи авганистански председник је Калилзада сматрао блиским пријатељем и саветником, па је прилично жучно протестовао када је млађи Буш нешто касније одлучио да га врати у Багдад.

Калилзад је у другу ирачку мисији стигао у тренутку када су снаге САД, суштински, изгубиле контролу над безбедносном ситуацијом у тој држави, што је било праћено стотинама мртвих Американаца и десетинама хиљада убијених Ирачана.

За разлику од претходника, Бренера и Негропонтеа, Калилзад је знао разлике између шиита и сунита, те се чинио идеалном особом у процесу који је требало да резултира предајом власти у руке Ирачана.

Низ скандала који су пратили америчку окупацију Ирака, пре свега бесмислена убиства, јачање радикалних исламиста, мучења у затвору Абу Граиб и истовремени сукоби између званичника УН и амбасадора Болтона у Њујорку, практично су натерали Белу кућу да промени тим на Ист Риверу, па је избор, логично, пао на Калилзада.

У седишту Уједињених нација суочио се са низом компликованих питања, укључујући покушај решавања косовске кризе, ирански нуклеарни програм, силне проблеме са Северном Корејом, масакре у Дарфуру и наравно, развојем ситуације у Ираку и Авганистану.

Са мисијом Савета безбедности УН боравио је на Косову крајем априла 2007. године. Циљ мисије било је прикупљање информација како би се ваљано дефинисала нова резолуција најмоћнијег тела светске организације, што се никада није догодило.

Доналд Трамп га је у јесен 2018. године задужио да постигне мировни споразум са талибанима, што се после 18 месеци и догодило, а америчке снаге су се, после силног хаоса, пре два месеца повукле.

Калилзад, кога сматрају "архитектом" споразума, говорио је касније да се ствари нису баш одвијале према плану, али је наставио да убеђује талибане да пристану на поделу власти са владом Ашрафа Ганија.

Тај покушај неславно је окончан, пошто је Гани, тврдећи да спасава голи живот, побегао из Авганистана, а Калилзад је дипломатску вештину усмерио на евакуацију Авганистанаца којима је живот, после повлачења америчких снага, зависио од добре воље талибана. До краја ове операције, из Авганистана је избегло око 120.000 људи.