Енергетска криза тресе свет – у региону никад скупље гориво, шта каже Русија

Само за два месеца барел је скочило 15 одсто што већ прелива цене на пумпе јер цео регион зависи од увоза нафте. У Хрватској кажу гориво никад скупље - за литар дизела треба дати готово евро и по, у Црној Гори 1,4 евра, а у Словенији 1,3 евра. И у Босни и Херцеговини, где је још увек најјефтиније, поскупљења су учестала, посебно гаса за аутомобиле.

Драган Тришић, председник Групације за нафту ПК Републике Српске каже да се, што се тиче малопродајних цена, плин је последњих 20 дана удвостручио цену и оно што не улива оптимизам је да неће доћи до стабилизације тржишта.

У свим земљама траже се државне мере за смиривање тржишта - смањењем акциза или пореза на деривате.

"Видећемо како ће се ствари развијати, видећемо какве ће између осталог бити и препоруке Европске комисије, какво ће бити понашање и других земља па нећемо ни ми одступати", поручује министар финансија Хрватске Здравко Марић.

И Удружење нафтних компанија Србије предлаже влади да преиспита државна захватања и донесе привремене мере, јер од августа, цене деривата седмично расту најмање за динар.

Горива има довољно, држава повећава обавезне резерве нафте, а од средине идуће године и прометници морају имати своје оперативне залихе.

Генерални секретар "Удружења нафтних компанија Србије" Томислав Мићовић истиче да, ако дође до поремећаја, имамо ту количину да видимо шта ћемо и како рационализовати на тржишту, да ли ће неком да се редукује право куповине.

"Кризни план који прецизно регулише те ствари је заиста врло детаљан, што обезбеђује стабилност снабдевања", наглашава Мићовић.

Путин: Ми смо спремни да повећамо испоруке 

И док у ОПЕК-у очекују да цене црног злата посустану, руски председник Владимир Путин је обазрив – цена барела каже, може ићи и до 100 долара.

Одбацује и тврдње да је Русија смањила испоруке гаса Европи из политичких разлога, посебно преко Украјине.

"Ако траже да повећамо испоруке, ми смо спремни то да урадимо. Повећаћемо количине онолико колико од нас траже наши партнери. Нико неће бити одбијен", поручује Путин.

А на листи мера за стабилизацију енергетског тржишта које Европска комисија предлаже земљама чланицама, јесте заједничка набавка и складиштење гаса и наставак улагања у зелену енергију. Краткорочно акценат стављају на најугроженије.

Комесарка за енергију Европске уније Кадри Симсон каже да због великог раста цена енергије, државе чланице приоритет треба да дају за помоћ сиромашним домаћинствима и малим предузећима, попут олакшица у плаћању рачуна, привременом одлагању плаћања и искључења са мреже, привременим смањивањем пореза и доприноса.

Прогноза Међународног монетарног фонда указује на то да ће се тренд скупих енергената прелити на идућу годину и да попуштање треба очекивати тек крајем првог тромесечја 2022. године.