УН, сенка талибана утишала глас Авганистана пред Генералном скупштином

Изачаи се повукао са листе говорника у Генералној скупштини УН у недељу касно увече, чиме је окончана неколико дана дуга расправа о представнику Авганистана на светском политичком форуму.

Истовремено, постало је јасно да ни талибани неће моћи да говоре пред Генералном скупштином, пошто је захтев да се нови министар спољних послова Амир Кан Мутаки накнадно уврсти на листу говорника у седиште УН у Њујорку "стигао прекасно".

Изачаи је од обраћања остатку света одустао само неколико сати пре него што је требало да се попне на бину највећег светског политичког форума, али није објаснио због чега се одлучио на такав потез.

У августу, Изачаи је, говорећи пред Саветом безбедности УН затражио наставак санкција против талибана, називајући их "варварима који уништавају Авганистан и представљају претњу светској безбедности".

Месец дана касније, талибани су у потпуности преузели власт у Авганистану, а најзначајнији званичници дотадашњих власти разбежали су се по свету још пре него што је последњи амeрички авион полетео са писте кабулског аеродрома.

Дипломате у Њујорку су очекивале да Изачаи, уколико се појави за говорницом, понови ове позиве, али је у последњи час одустао од обраћања Генералној скупштини.

Истовремено, захтев талибана да се њихов министар спољних послова појави у Њујорку наишао је на оштар отпор Немачке која је оценила да талибани "покушавају да направе бесмислену представу" од скупа на Ист Риверу.

Берлин, суштински, сматра да талибани немају шта да траже у УН све док се јасно не дистанцирају од терористичких група, попут Ал Каиде и не изјасне о будућности људских права у Авганистану.

Америчка инвазија на Авганистан 2001. године почела је пошто су тадашњи талибански лидери одбили да изруче Осаму бин Ладена и остале лидере Ал Каиде одговорне за нападе на Њујорк и Вашингтон.

Захтев талибана наишао је на хладан пријем и у Русији, па је шеф дипломатије те државе Сергеј Лавров рекао да "признање талибана није на дневном реду" светске организације, чиме је суштински судбина њиховог захтева била запечаћена.

Закаснели захтев талибана

Немачко противљење и руска незаинтересованост, суштински, дали су комитету за акредитације УН довољно времена да одлучи ко ће у будућности представљати Авганистан у седишту светске организације.

Од када су талибани, прошле седмице, предали захтев да се њихов шеф дипломатије појави пред Генералном скупштином, политички притисак био је пребачен на комитет за акредитације, али је деветочлано тело од самог почетка упозоравало да неће бити довољно времена за доношење тако осетљиве одлуке.

Комисију чине дипломате из Сједињених Држава, Русије, Кине, Бахама, Бутана, Чилеа, Намибије, Шведске и Сијера Леонеа.

До сада је Авганистан у Уједињеним нацијама представљао Изачаи, кога је на место представника при УН поставио сада већ бивши председник Ашраф Гани.

Изачаи је, према распореду који је начињен пре него што су талибани поставили новог амбасадора, требало да се обрати Генералној скупштини у понедељак, односно последњег дана заседања.

Иако је наступ представника бивше владе у великој мери бесмислен, дипломате из Индије сматрале су да Изачаију треба дозволити да се обрати Генералној скупштини.

Додатну препреку талибанској молби да говоре пред Генералном скупштином УН представља чињеница да њихову владу, до сада, није признала ниједна држава.