Феномен љубавне везе са криминалцима на доживотној робији – Данска каже "не"

Дивити се криминалцу, почети преписку с њим док је у затвору, заљубити се у њега а затим имати и децу с њим, феномен је који није толико редак у свету.

Психолог Џон Мани назвао га је ибристофилијом, што дефинише привлачност ка насилним особама попут убица, силоватеља, разбојника.

То је, према његовим речима, карактеристичније за жене, нарочито за оне које имају мало самопоуздања или везују фигуру оца за насиље као и његово одсуство из њихових живота.

Данска је, у жељи да стане на пут овом феномену, донела одлуку да доживотним заробљеницима забрани контакте са непознатим људима тј. свима онима које нису познавали пре одласка у затвор.

Феномен Бони и Клајда

Термин "ибристофилија" настао је када је 1986. године психијатар и сексолог са Новог Зеланда Џон Мани тим изразом желео да објасни посебну врсту парафилије која подразумева морбидну привлачност ка особама које су извршиле неки злочин.

Многи су овај феномен називали и синдромом Бони и Клајда због популарности њихових протагониста Бони Паркер и Клајда Барова, који су постали симбол овог поремећаја.

Не тако ретко филмови и серије су препричавали везу која би настала прво дописивањем а затим би прерасла и у реалан однос када би особа, а најчешће се радило о жени, почела, након писања писама којима би контактирала с криминалцем у затвору, и да га посећује у тој установи.

Те "groupie" попут девојака које су луделе за рок звездама, нису нов феномен. Први забележени случај је онај Хенрија Лондрија, француског серијског убице који је осуђен на смрт 1922. године и који је за време свог четворогодишњег боравка у затвору добио око 800 понуда за брак.

Још један серијски убица, Американац Тед Бундy, осуђен за убиство 35 жена док се сумња да их је убио око 100, свакодневно је у затвору добијао око 200 писама обожаватељки.

Познат је и случај Чарлса Менсона, који је био вођа једне секте и који је планирао убиства у Лос Анђелесу, између осталог и супруге Романа Поланског.

Менсон је био у вези са једном од својих обожаватељки, 26-годишњом Афтон Илејн Бартон, с којом је почео дописивање када је имао више од 80 година.

Њему је годишње стизало више од 20.000 писама, а након његове смрти, једна од обожаватељки је покренула и кампању сакупљања новца да му се омогући достојанствена сахрана.

Овај феномен је врло распрострањен у Америци, много више него у осталим деловима света јер је тамо и много лакше ступити у контакт са особом у затвору. У Сједињеним Америчким Државама постоји сајт путем кога је могуће ступити у контакт с којим год затвореником желимо: prisonpenpals.com.

Један од најскандалознијих случајева је случај Питера Мадсена, који је 2018. осуђен на доживотну робију због убиства шведске новинарке Ким Вол, која је отишла да га интервјуише а он ју је силовао и убио.

Он је, након овог бруталног чина, у затвору био у вези са две жене. Прошле године упознао је и оженио се са Џени Курпен, руском уметницом од 39 година, након што су започели дописивање, а и виђања у затвору врло кратко након његове осуде.

Пре тога је имао и телефонску, као и везу путем писама са Камилом Курстин, која је с њим контактирала први пут док је још била студенткиња и која је за медије изјавила да је била потпуно заљубљена у њега.

Имала је и Италија случајеве овог феномена

У Италији је, иако мање него у другим деловима света, било случајева у којима су жене рекле "да" мушкарцима у затвору.

Тако су познати случајеви Рената Валанзаске, Рафаеле Кутолоа и Анђела Ица. Валанзаска илити "бандит очију боје леда", био је криминалац из Милана који је осуђен на четири доживотне робије тј. 295 година затвора због пљачки, отмица и убистава.

Најпожељнији мушкарац у затвору свих времена, Валанзаска се оженио 1979. својом првом женом Ђулијаном Брузом, која је била једна од његових многобројних обожаватељки и која му је редовно писала.

Након развода оженио се својом другарицом из детињства Антонелом Д'Агостино, која је испричала италијанским медијима да је њен супруг добијао на хиљаде писама жена које су радиле у банци, у канцеларијама, на добрим позицијама.

Прича о Рафаелеу Кутолоу испричана је у филму Камориста. Он се у затвору оженио девојком од 17 година, Имаколатом Јаконе, која је отишла да га посети док је био на суђењу у Напуљу.

Они имају и ћерку коју су добили вештачком оплодњом. Анђело Ицо, осуђен због убиства две девојке, након што је изашао из затвора убио је поново две жене, а оженио се новинарком Донателом Папи, која је тврдила да је невин.

И мушкарци су фанови жена које су у затвору

Нису, дакле, само жене те које се заљубљују у опасне криминалце, наиме постоји много случајева који показују да и поједини мушкарци имају потребу да ступе у контакт са женама које су починиле кривична дела.

У Америци се Сузан Актинс, која је била саучесница Чарлса Менсона, удала два пута за мушкарце које је упознала преко писама.

Првог мужа је напустила када је сазнала да није толико богат колико је причао, као и да се пре ње женио 35 пута, док је њен други муж био студент права Џејмс Вајтхаус, млађи од ње 15 година. Они су били заједно до краја њеног живота.

Након што је у Италији Аманда Нокс била у затвору због сумње да је убила Мередит Керчер, да би након тога била пребачена у Сједињене Државе и пуштена на слободу, прве недеље у затвору је примила 35 писама од обожаватеља, а једно од њих је садржало и понуду за брак.

Данска каже "не" овим везама

Управо не би ли спречила овај феномен, Данска је забранила да осуђеници на доживотну робију могу да упознају људе који су на слободи било путем писама било преко телефонских позива.

Нови закон предвиђа да осуђеници могу да наставе да се дописују само с људима које су познавали пре одласка у затвор и с онима које су упознали у првих десет година робије.

Њима је забрањено и да пишу постове о својој личној причи на друштвеним мрежама или да о томе причају у поткастима како је то до сада било дозвољено.

Министар правде у Данској је изјавио да затвор не може да буде место сусрета и упознавања партнера који се хвалишу својим криминалним радњама.

Додао је за медије да смо сви сведоци одвратних ситуација у којима су тешки криминалци контактирали с младима не би ли изазвали симпатију и пажњу. Тако да је Данска одлучила да томе стане на крај.