Зара из Кабула се "докопала" Рамштајна у Немачкој, а онда завршила у Индијани

Рамштајн, коначно. Зара* се две године скривала у Авганистану, а затим је, са своје три кћерке, крајем августа успела да се једним од последњих авиона за евакуацију из Кабула пребаци у Катар. Уследио је у Немачку, код супруга који је годинама радио за Немачку организацију за помоћ у развоју.

У Рамштајну на југозападу Немачке, највећој америчкој ваздухопловној бази изван Сједињених Држава, Зара ће попунити формуларе, а онда ће почети нови породични живот у Немачкој. То је барем био план.

Но план није успео. Зара је сада у Индијани, на америчком средњем западу, хиљадама километара од Рамштајна у кампу са шест хиљада других избеглица. "То је лудо. Понекад имате осећај да је као лутрија, никад не знате где ће људи на крају завршити", каже радница једне немачке организације за помоћ, која се већ дуги низ година брине о Зарином супругу.

Американци су, као и неколико европских земаља, евакуисали десетине хиљада људи из Авганистана овога августа, након што су талибани преузели контролу над Кабулом. Рамштајн је попут чворишта, тамо је тренутно девет хиљада људи.

Авганистанка Зара провела је у америчкој бази пет дана. Дуг је попис институција које је, уз помоћ хуманитарне организације, молила за помоћ како би могла остати у Немачкој. Али, зачкољица је била у томе што још траје поступак њеног супруга за добијање азила у Немачкој. А док он нема одобрен азил, не може да тражи да му се породица придружи.

Ако ствари пођу по злу и, на пример, немачка бирократија стане на пут, као што је то случај са Заром и породицом, авганистанске избеглице превозе се због безбедносних провера тамо где никако нису хтели да буду – рецимо Албанију или Руанду. А одатле могу у Сједињене Државе.

Ако пак све прође глатко, онда је војна база Рамштајн место хепиенда – и чека их живот у Немачкој.

Огромни шаторски град

Америчка база на југозападу Немачке ових дана изгледа као тврђава, готово је немогуће добити приступ шаторском граду који је у рекордном року подигнут за десетине хиљада авганистанских избеглица.

Ралф Хехлер један је од ретких којима је допуштено да уђу у базу. Заповедник базе, генерал Џошуа Олсон, повезао га је својим аутомобилом. "То не можете замислити, морате то да видите", каже Хехлер. "Два и по километра шатора за шатором, контејнери за туширање, потпуно нови тоалети, водоснабдевање. А трећина избеглица су деца и млади.

"Хехлер је пет година градоначелник Рамштајн-Мизенбаха, градића који је први сусед базе која се простире на површини 1.700 фудбалских терена. Немачко-америчко пријатељство му је у крви; његов прадеда се вратио из Њујорка у Немачку и настанио се у Рамштајну.

Генерал Олсон је звао градоначелника у помоћ пре неколико недеља. "Одвезли смо 6.000 оброка у касарну, лазање од поврћа, шпагете са сиром, пуњене паприке, све вегетаријанска јела."

Хехлер у недељу четири пута седа у ватрогасно возило како би превезао храну у америчку базу. Градоначелник је упутио позив за помоћ преко Фејсбука. Након само неколико сати, брдо одеће, хране и играчака за избеглице нагомилало се у средишту града.

Чак 2.350 људи из градића запослено је на пистама америчке војне базе. Вероватно нема места у Немачкој која има тако блиске везе са САД од отварања војне базе пре готово седам деценија. У близини, на подручју Кајзерслаутерна, сада живи више од 50.000 припадника америчке војске са породицама.

Немачки судови потценили ситуацију у Авганистану?

У канцеларији Филипа Пруја у Регензбургу звони телефон. Овај адвокат је специјалиста за миграционо право и тренутно заступа више од стотину Авганистанаца. Његови клијенти су или тек дошли из Авганистана, или су њихови захтеви за азил већ одбијени, па сада подносе жалбе.

"Последњих неколико година шансе за успех ових захтева за азил биле су делом добре, делом лоше, иако је прогон од стране талибана уважен као разлог бега", каже нам Пруј.

Додаје да су до заузимања Кабула немачки судови одлуке о депортацији људи у Авганистан образлагали тиме да избеглице имају алтернативу у својој земљи, и да могу да иду у Херат, Мазар и Шариф или Кабул. Адвокат сматра да су немачки судови донедавно игнорисали погоршање ситуације у Авганистану.

"Шансе за авганистанске избеглице да добију азил значајно су се побољшале откад су талибани преузели власт. Сада нема више могућности за бег у неко друго место унутар земље", каже Пруј, "а у случају депортација људима прети нечовечно и понижавајуће поступање."

Преосталих девет хиљада избеглица у Рамштајну углавном су Авганистанци, који су радили као локално особље за Американце. Пруј је апсолутно уверен да они имају велике шансе да добију азил и у Немачкој. Војна база налази се на немачкој територији – а пошто су ту избеглице први пут крочиле на тло ЕУ, према Даблинским правилима за њих би била одговорна Немачка.

"Довољно је разговарати са службеницима савезне полиције у просторијама војне базе и изговорити реч азил. Тада би немачка полиција морала да проследити захтев за азил Савезном уреду за миграције и избеглице", каже овај адвокат. "Тако људи могу да размисле да ли да поднесу захтева за азил ту, пре него што их пошаљу у Албанију или неку трећу земљу."

*право име познато редакцији.