Огорчени због локдауна, сада се кандидују на изборима у Немачкој

Хенинг Хакер (41) са многима у новом покрету дели сличну причу – није га интересовала политика све до прошле године. Овај адвокат, стручњак за ауторска права, води берлински огранак покрета "Die Basis" (База или Темељ) и каже да би био много срећнији да је наставио са удобним урбаним животом у немачкој престоници, и да на изборима гласа за странку која му се учини најбољом у том тренутку.

Међутим, дошла је пандемија и први опсежни локдаун на пролеће прошле године. Тада су затворене све радње и институције осим оних које служе основном снабдевању, ограничен је број контаката, понегде је уведен и полицијски час.

Ускоро је Хакеру прекипело. Он се не броји у такозване негаторе ковида, напротив, каже да је то "у одређеној мери" опасна болест. Али, како сматра, недовољно опасна да би се оправдао локдаун.

"Kада је током априла и маја постало јасно да мере не помажу, а да је ширење заразе у оквирима уобичајене инфекције, мислио сам да ће сигурно укинути мере", каже овај човек за Дојче веле. Али мере нису укинуте. "Kако то може? Основна права се смеју ограничити само у ванредним околностима."

Шаролик скуп

Ускоро се Хакер прикључио протестима против епидемиолошких мера. Kаже, десничарски екстремисти и теоретичари завере, о којима се много говори у медијима, тамо су чинили незнатну мањину. Потом је постао један од оснивача покрета "База" у јулу прошле године.

Хакер одбацује све тврдње стручњака о томе да мере помажу у сузбијању заразе. Одбацује и идеју да је Немачка прошла боље од неких других земаља управо зато што су мере спровођене.

До сада је у земљи регистровано близу четири милиона зараза, док је 92.000 људи умрло од ковида или са ковидом. Хакер пак истиче да ни у једном тренутку одељења интензивне неге нису била препуњена. Сматра да су стога мере – укључујући и вакцинацију – не само непотребне већ и штетне.

Хенинг Хакер

Томас Бројнингер, политиколог са Универзитета у Манхајму, описује "Базу" као "класичну протестну партију" где људе на окупу држи само једна заједничка тема.

"То је екстремно разнолик скуп појединаца који се прикључују из веома различитих мотива", каже Бројнингер. "Постоји начелна скепса према елитама, они кажу да политичари не би смели да раде шта хоће, да морају да слушају народ. Они себе виде као изворни покрет, као народ, и зато се залажу за директну демократију."

И етаблиране партије добро знају да је многим грађанима преко главе неке врсте ванредног стања. Либерали и десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) међу главне теме кампање гурају противљење оштром локдауну. Према анкетама, те две странке могу да рачунају са по 11-12 одсто гласова на изборима у септембру.

Kанцеларски кандидат демохришћана Армин Лашет, који се дуго сматрао фаворитом, недавно је за таблоид Билд рекао да "никад више неће бити локдауна" уколико буде изабран.

Не верују етаблираним странкама

"Влада је видела шансу да искористи ограничавање основних права како би направила ванредну ситуацију, као у рату. Ми не негирамо постојање вируса, али опасност се мора сагледати трезвено", каже за Дојче веле Роналд Глезер, из берлинског огранка АфД.

На изборима ће нови покрет "База" конкурисати за слично бирачко тело као АфД, то зна и Глезер. "Ми смо поуздана снага која је забринута због ограничења основних права", додаје он.

"База" сада тврди да има 25.000 чланова широм земље. Додуше, чланство у таквим покретима често се своди само на онлајн приступницу коју нико не проверава, али број није занемарљив када се зна да АфД има 32.000 регистрованих чланова.

АфД је такође почела као строго протестна партија – умало су прешли цензус још 2013. на теми противљења евру услед финансијске кризе и дужничке грчке кризе. До данашњег имиџа противника усељавања носила их је избегличка криза.

Али Хенинг Хакер каже да у "Бази" не верују ни једној етаблираној странци, те да се неке сада противе локдауну јер је то опортуно пред изборе. "АфД је уз то мало превише националистички за нас", додаје он.

У Немачкој није неуобичајено да се на бирачком листићу нађе тридесетак или више странака и странчица, од којих за већину грађани нису ни чули. "База" је успела да преда изборне листе у свим покрајинама, али за сада се ни у једној анкети нису појавили као снага која има шансе да прескочи цензус од пет одсто.