Читај ми!

Злато Чешке за будуће генерације, а литијум може одмах

Под земљом Чешке још увек лежи злато у вредности од бар 20 милијарди евра. Али оно се не вади јер би то уништило животну средину. И јер се заправо тренутно не исплати - за разлику од литијума.

Јилове код Прага је питорескно месташце са 5.000 становника и много споменика. Надомак главног града Чешке и на реци Сазави, постало је омиљено излетиште становника престонице, Прага.

Но у 14. веку Јилове је био један од најважнијих градова Чешког краљевства, по важности одмах после Прага и Кутне Хоре. Јер у доба владавине Карла ИВ (1355-1378) управо то место било је најважнији извор злата читавог царства.

"Велики део града Прага је заправо подигнут златом из овог места, између осталих и неке зграде Карловог универзитета које стоје и данас", објашњава Шарка Јуринова. Она је директорка регионалног музеја Јилове који је највише посвећен вађењу злата у том месту.

"Ми смо вероватно једини музеј из којег, уз улазницу, можете понети и злато које сами исперете", каже директорка док нам показује извор у дворишту. На дну је песак у којем посетиоци могу да нађу зрна правог злата. А што нађу, њихово је.

Музеј има и сопственог геолога. Јан Вана нам објашњава: "Под градом и око њега још лежи око седам тона злата."

Принос појединих копова је био око четири грама злата по тони руде, што је заправо исплативо. Али експлоатација је прекинута 1968. из других разлога.

"Проблем је што су Јилове у подручју где људи долазе на одмор. А проблем је и што би количина нађеног злата била минимална када се не би користио отровни цијанид", каже Вана. Јер уобичајени поступак је да се злато "испира" том агресивном хемикалијом - али онда је огромни проблем куда са отровном шљаком која остаје.

Само понеко још покушава да испира злато

Ипак, у Јиловима још има становника који жале за прошлом временима: "Пре смо могли да купујемо чешко злато уместо да га увозимо из Јужноафричке Републике", жали се једна пензионерка.

Али рударска традиција тог места се наставља и деценијама након затварања рудника.

"Кад смо 2018. обележавали пола века окончања вађења злата, дошло је неколико последњих рудара из тог доба", каже Шарка Јуринова пред рударским колицима изложеним у музеју. На колицима стоји натпис - да је руда у тим колицима отприлике довољна за један венчани прстен.

У прошлости се у земљи под Јиловом знао наћи и грумен злата тежак и по неколико килограма.

Један такав примерак се налази у регионалном музеју. Мада музеј организује посете у више некадашњих рударских окна, данас нико озбиљно не размишља о поновном вађењу злата.
"Али на притокама Сазаве увек неко покушава да нађе злато у песку", прича директорка музеја.

Нова студија исплативости

Заправо и на другим местима Чешке има злата: умерена процена говори о чак 400 тона злата под земљом. По тренутној вредности тог племенитог метала, то је око двадесет милијарди евра.

Након пада комунизма је било "предузетника" који су имали планова с тим рудним богатством.

Но или држава није била заинтересована или је локално становништво било одлучно против експлоатације.

Ипак, државна рударска компанија Диамо прошле године је покренула студију изводљивости поновног отварања златног рудника у месту Злате Хори на северу Чешке.

"Геолошка истраживања ће трајати три године и њихови резултати ће послужити за одлуку о условима експлоатације налазишта злата", рекао је за домаће медије Лудвик Каспар, директор фирме Диамо.

"То истраживање би требало да чешкој Влади пружи актуелне информације о могућности експлоатације налазишта и технологији која је потребна", каже и портпаролка Министарства за индустрију и трговину. И тамо се процењује да је још више тона злата под земљом.

Прљави део посла да се обави у иностранству

И чешки председник Милош Земан се залаже за поновну експлоатацију домаћег злата. Идеја је да се руда из Злате Хори извози како би се у иностранству обавио најпрљавији део процеса, њено хемијско раздвајање од осталог материјала.

То је основни услов који поставља министар за заштиту животне средине Рихард Брабец.

"За нас је апсолутно незамисливо и неприхватљиво да се злато вади хемијском обрадом", рекао је министар на чешкој телевизији.

"Једина алтернатива је дубок коп, али се заправо надам да ће злато као благо наше земље још деценијама остати скривено под земљом."

Чешки економиста Лукаш Кованда разлог оклевању види мање у племенитим мислима о очувању околине или препуштању будућим генерацијама - колико у тренутној светској цени злата.

"Експлоатација злата у Чешкој још није исплатива, тако да нико не жури да поново покрене вађење. Да је другачије, у Чешкој би се већ одавно вадило злато."

Литијум важнији од злата

Како се видело у другом случају, Чешка нема много обзира када се рударски посао исплати.

Протеклих година је код Циновеца на граници према Немачкој утврђено значајно налазиште "белог злата" нашег доба: литијума. Нешто више од половине од око 140.000 тона тог алкалног метала налази се на чешкој, остало на немачкој страни.

Делимично државни концерн ЦЕЗ је већ добио концесију за чешко налазиште и намерава да почне са вађењем за четири године.

Укупно се у брдима Чешке налази око четири одсто познатих светских налазишта литијума. А данас очигледно златно прстење више није толико важно - колико су то батерије за електричне аутомобиле за које је литијум неопходна сировина.