Америка, расизам с аромом ментола

Ментол цигарете у Америци су на корак од забране. После Канаде, Британије и Европске уније, ове цигарете ће бити, како ствари стоје, стављене ван закона и у САД, где је у току жестока расправа о узроцима и последицама овог потеза.

Главна тачка спотицања су мањинске заједнице, попут Афроамериканаца, који чине велику већину пушача ових цигарета.

Бруталан, али и прилично искрен цитат једног од челника дуванске индустрије, обелодањен у склопу свеопште и на тренутке острашћене расправе о смислености ове забране, један је од кључних аргумената поборника теорије да је дуванска индустрија, током претходних деценија, маркетиншки вешто упаковала ове цигарете како би лакше допрла до младих Афроамериканаца и представила производ као део њихове културе.

Свакодневна борба

"Пушим 'њупорт' као луд, јер идем на суд", написао је Ноторијус Би-Ај-Џи, икона америчке хип-хоп сцене, још 1994. године у песми Свакодневна борба (Everyday Struggle) у којој се суштински описују деструктивни стереотипи са којима се деценијама суочавају млади Афроамериканци широм САД.

Гађајући младе који су живели у том сулудом окружењу сиромаштва, криминала и смрти, негде крајем педесетих година прошлог века, америчка дуванска индустрија из нафталина је извукла прилично изанђалу идеју и на тржиште наново избацила нову генерацију цигарета са укусом ментола, циљајући, како се испоставило, управо мањинско становништво попут црнаца, Латиноамериканаца и Индијанаца.

Шездесетак година касније, око 90 одсто Афроамериканаца пушача купује управо цигарете са укусом ментола, па су америчке власти одлучиле да их забране, тврдећи да овим потезом бране право на живот припадника ове мањинске групе, који чини око 13 одсто укупног броја становника САД.

Џез фестивали и јавни наступи репера и играча бејзбола годинама су били лансирна рампа за цигарете у шареним кутијама егзотичних назива, попут "Карипског поветарца", "Мока табуа", или "Поноћних бобица", што се показало изванредном, али и једнако смртоносном тактиком, па се огромна већина црних пушача, између 86 и 90 одсто, одлучивала управо за ове производе.

Већ наредне године, ментол цигарете ће бити стављене ван закона, али још остаје нејасно шта ће се дешавати са људима који буду покушавали да продају или пуше ту врсту цигарета. Афроамериканци су подељени на присталице и противнике ове одлуке, при чему одлучност ове друге стране несебично подржава дуванска индустрија.

Без обзира на силан труд лобиста, чини се да дуванска индустрија неће успети да спречи забрану ментол цигарета у САД, које су се на америчком тржишту прилично неуспешно појавиле тридесетих година прошлог века, као "здрава варијанта" класичних цигарета, или пљуге које могу да се пуше и док вас, рецимо, боли грло.

У жељи да спрече, или бар одложе забрану, дувански гиганти су покренули велику кампању покушавајући да обесмисле одлуку федералних власти САД, па су озбиљним донацијама мотивисали низ бораца за права Афроамериканаца да релативизују читав подухват и представе као потенцијално ново жариште несугласица или чак озбиљних проблема.

Страх од забране ментола

Страх од додатног отуђења и криминализације Афроамериканаца, рекао је свештеник Ал Шарптон, један од гласних бораца за права црнаца у САД, објашњавајући резерве према овој забрани. Шарптон је у јеку расправе упозорио да је последице оваквог потеза прилично лако предвидети – у ионако препуњене америчке затворе стићи ће нови талас осуђеника, махом младих црнаца и процветаће црно тржиште цигарета са аромом ментола.

Шарптон, како пише Њујорк пост, није стигао да помене да је пре две године, током неуспешне кампање за забрану ментол цигарета у Њујорку, примио озбиљну донацију дуванских лобиста како би се заузео за њихову страну у расправи са градским властима највећег града у Сједињеним Америчким Државама, намерним да склоне ове цигарете из продавница.

Иако Шарптонове замерке нису сасвим без основа, поборници забране тврде да је његов став заснован на погрешној хипотези – јер пушење ментол цигарета неће бити кажњавано, већ ће једноставно бити забрањена њихова продаја. У Америци, међутим, упозоравају да су такви покушаји, у прошлости, пречесто измицали контроли, па би се црначка популација, још једном и без икакве кривице, могла наћи на погрешној страни закона.

"ФДА (Америчка Управа за храну и лекове) ће обезбедити предуслове неопходне да нелегални дувански производи не нађу пут до тржишта", кључна је порука власти у Вашингтону пред забрану цигарета са аромом ментола. Узимајући у обзир начине на које остале нелегалне супстанце, попут кокаина или каквих других дрога, стижу до потрошача широм Америке, остаје нејасно на који начин власти то намеравају да ураде.

Американци су скептични. Сматрају да ће се забраном ментол цигарета створити паралелно тржиште које ће преплавити нове верзије тих цигарета, овај пут сумњивог квалитета, које ће, као уосталом и већина забрањених ствари, стизати из Јужне Америке или Мексика.

Као пример који представља упозорење, противници забране најчешће помињу убиство Ерика Гарнера, који је преминуо после сусрета с полицијом због нелегалне продаје једне цигарете на улици 2014. године.

Гарнера су, у случају који је подигао силну прашину у САД, заскочила два полицајца и угушила га на начин сличан ономе који је живота коштао Џорџа Флојда. Случај Гарнер, уосталом, био је кључни аргумент приликом неуспешног покушаја града Њујорка да забрани ментол цигарете пре две године.

Све очи упрте у Мексико

Ситуацију додатно компликује чињеница да је Канада већ забранила цигарете са укусом ментола, па се поставља питање какве ће се уопште цигарете наћи на новом, нелегалном тржишту, које ће се неминовно изродити пошто забрана постане правоснажна.

Европска унија и Британија су цигарете са укусом ментола забраниле пре нешто више од годину дана, али за сада нема поузданих истраживања колико је та забрана утицала на понашање потрошача.

Ретка истраживања последица забране у Канади наводе на закључак да ће пушачи ментол цигарета радије оставити пушење него прећи на нормалне цигарете, као и да је куповина ментол цигарета једноставно пресељена у резервате староседелаца, који су изузети из ове забране.

Као и обично, погледи скептика упрти су пут Мексика, одакле осим дроге на америчко тржиште долази и гомила лекова, који су на територији САД прескупи, као и оружје и свакакве друге ствари које су Американци, с правом или не, ставили ван закона.

У низу отворених питања остаје непознаница како ће се полиција, када добије мандат да се обруши на нелегално тржиште цигарета, односити према особама или власницима продавница које, по старом америчком обичају, продају цигарете на комад.

Представници Афроамериканаца се питају и да ли ће, као до сада, црнци и белци имати другачији статус пред законом када их ухвате како пуше ментол цигарете.

У суштини, око 90 одсто Афроамериканаца пушача купује цигарете са аромом ментола, док је проценат међу белцима драматично мањи, процењује се да је између 25 и 40 одсто.

Историја расизма

Током шездесетих година, истовремено са растом покрета за заштиту људских права црнаца и све чешћим појављивањем Афроамериканаца у медијима, почела је и пропагандна офанзива на овај део америчке популације како би се поспешила продаја читавог низа производа, укључујући и ментол цигарете.

"Пушите цигарете кул? То је као да возите ролс-ројс", једна је од реклама које су пратиле глобалну експанзију џез културе током педесетих и шездесетих година и полако сељење афроамеричке популације у велике градове после Другог светског рата.

Маркетиншки стручњаци су међу том популацијом пронашли и идеалне манекене, па је први црнац који је заиграо у њујоршким Јекијсима, Елстон Хауард, постао портпарол цигарета "кул", док су произвођачи ривалских цигарета "њупорт" искористили песму Џејмса Брауна "Papa's Got a Brand New Bag", или "Тата има потпуно нову торбу" и препевали је у "Њупорт је потпуно нови доживљај пушења ментол цигарета".

Агресивно циљање Афроамериканаца, преко часописа, радија и наравно телевизије, подударило се временски са експлозијом потрошње ментол цигарета међу овом популацијом, па је марка "кул" преко ноћи постала трећа по продаји цигарета на америчком тржишту. Истраживања су показала да су до 1975. године готово половина купаца ових цигарета били црнци.

Недуго након тога, популарност ових цигарета је почела да опада, махом због пада квалитета, али и жеље Афроамериканаца да се измакну из канџи стереотипа, па су произођачи у наредних неколико година организовали низ културних догађаја, попут "Кул џез фестивала" у Њујорку, који је убрзо прерастао у путујући циркус са посебним манифестацијама намењеним латино популацији, љубитељима кантри музике и на концу кампању коју су пратили наступи великих звезда хип-хопа.

Истовремено, појавила су се истраживања која су показала да је укус ментол цигарета "заводљивији" од смрада обичних пљуга, као и да особе које почну да пуше ментол цигарете знатно теже остављају ту навику од осталих.

Такође, показало се и да је дуванска индустрија намерно "гађала" мањинске групе и Афроамериканце, због чега је проценат пушача у овим групама остао исти, иако је, како су текле године, укупан број пушача у САД драматично опадао.

Иако су још 2009. године забрањене цигарете са аромом бомбона, ментол цигарете су, неким чудом изузете из те забране, али је формирана посебна комисија са јединим циљем да прати развој ситуације везане за управо ову врсту дуванских производа.

Током пет година обухваћених истраживањима, установљено је да су се цигарете с аромом ментола појавиле у 460 музичких нумера, које је само на Јутјубу и сличним платформама видело око четири милијарде људи.

Две године касније, та комисија је јасно упозорила да би ментол цигарете једноставно морале бити забрањене.