Рат живаца око новог европског борбеног авиона

Посланица странке "Република у покрету" француског председника, одушевљена је могућностима система за ваздушну борбу ФЦАС. "Future Combat Air System" не састоји се само од наследника актуелне генерације борбених авиона типа "рафал" и "јурофајтер".

У систему ФЦАС су предвиђени и дронови, интеграција сателита у вођење борби, односно сигурни транспорт података. Уз помоћ ФЦАС, тако барем могу да се схвате речи Наталије Пузиреф, Европа ће опет бити равноправна конкуренцији и на војном плану.

Али проћи ће још неко време пре него што то оружје буде спремно за конфликте будућности. Најраније 2040. би ФЦАС могао да буде на располагању Немачкој, Француској и Шпанији – под условом да тај пројекат у међувремену не пропадне.

Пројекат који су пре четири године покренули немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон тренутно се налази у првој, одлучујућој фази. Фабрикама за производњу оружја које су укључене у овај пројекат, владе Немачке, Француске и Шпаније дале су само још неколико дана, како би концерни постигли договор око "одрживе поделе посла". Ради се о радним местима, технолошком вођству и компликованим правилима која се тичу патената.

"Можемо рећи да се налазимо пред добрим решењем у вези са производњом авиона. Али морамо да решимо нека питања са Шпанијом и постоје отворена питања везана за интелектуално власништво", тако је немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер сажела преговоре у Паризу.

Поштена подела посла

Читаву ствар је додатно закомпликовао улазак Шпаније као равноправног партнера у немачко-француски пројекат. Француски произвођач авиона Дасо, који би требало да преузме водећу улогу у реализацији борбеног авиона, у последње време се осећао закинутим. Ербас (као пројектни партнер произвођача Дасо) сада "заступа" Немачку и Шпанију, значи две земље – а Дасо само једну. И зато се у Француској стиче утисак да су друга два партнера доминантнија.

Да ли ће се у оквиру ФЦАС жртвовати индустријска достигнућа Француске? То питање су у марту током заседања Сената у Паризу забринути парламентарци поставили Ерику Трапијеу, шефу Дасоа. И тај менаџер је онда пред посланицима наглас размишљао о могућим алтернативама – укључујући и развој авиона у властитој режији, без партнера ЕУ.

Француски пут

Отприлике у истој фази преговора је пропао последњи пројекат Немачке и Француске. Радило се о развоју заједничког борбеног авиона. Било је то средином 80-их година прошлог века. Након што су 1984. потписани први уговори, само неколико месеци касније се распао савез неколицине европских земаља.

Једноставно нису могле да се договоре око опреме, ко ће имати водећу улогу у систему, те о подели посла. Француска је онда на своју руку развила Рафал, а Немачка (између осталог са Великом Британијом и Шпанијом) јурофајтер. Сада је у плану да оба типа борбених авиона "наследи" ФЦАС.

Делфин Дешо-Дитар ипак не верује да ће се историја поновити. Научница са Универзитета Гренобл подсећа на буџетске оквире: "Мислим да код овог пројекта велику тежину имају финансијски аспекти. Очигледно и више од европске реторике и чињенице да у Европи мора да се сарађује једноставно зато што то жели ток историје."

И посланица Пузиреф је уверена да би самостално развијање пројекта тешког више милијарди евра "преоптеретило француску државу". Француска већ сад "стење" под дужничким теретом у висини од 116 одсто БДП-а, финансијски маневарски простор је ограничен.

Заједничка стратегија

А колико је ФЦАС важан за Француску, то је Пузиреф пре неколико недеља лично објаснила колегиницама и колегама у Берлину: "Током тих разговора сам стекла утисак да ни Немци не желе да буду зависни о технологији која не потиче из Европе." И додала како има осећај да се стратешки интереси двеју земаља приближавају.

У овом тренутку је ипак нејасно да ли ће Немачка до краја септембра, када се одржавају парламентарни избори, дати зелено светло за градњу прототипа, који би требало да буде готов за пет година.

У Француској око тог питања одлучујућу улогу има председник, а код стратешких војних пројеката владине планове углавном подржавају чак и екстремна левица и десница. У Немачкој савезна влада редовно мора да се намучи да би добила подршку посланика. Временски рокови су врло тесни.

Ако војни концерни до краја априла постигну договор и предоче како намеравају да поделе посао, када је реч о патентима, онда владе три земље морају најпре да постигну консензус око тог решења. Али у Немачкој то није све - о свему мора да одлучи и Бундестаг. Немачки парламент би до краја јуна у том случају морао да одобри финансирање.

Да ли ће избори зауставити пројекат?

А то све значи да има веома мало времена за уобичајену парламентарну процедуру. Ако не буде конкретне одлуке до летње паузе, може да се очекује да ће пројекат једно дуже време бити политички "закочен". Након немачких савезних избора у септембру ове године, на пролеће следеће године у Француској следе председнички и парламентарни избори.

Бранша је забринута и због могућег учешћа Зелених у новој извршној власти у Немачкој. Како би у вези са борбеним авионом могла да се позиционира влада коју формира странка Зелени? Авион који се развија и са циљем да може бити носач француског нуклеарног наоружања? Подршка актуелне немачке владе у тренутној, одлучујућој фази пројекта је јасна – и све сумње је током недавне посете Паризу отклонила министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер.

Ако Бундестаг већ пре летње парламентарне паузе одобри даље финансирање пројекта, то би значило да партнери имају сигурност планирања следеће фазе ФЦАС. А како ће се ствари развијати након тога? То је још отворено.