Преминуо Гордон Лиди, организатор крађе у Вотергејту

Човек са многим професијама, Лиди је од оперативца Еф-Би-Ај-а до специјалног саветника у Белој кући, током мандата Ричарда Никсона, остао упамћен као особа која је иницирала упад у седиште Демократског националног комитета у Вашингтону, што ће постати једна од најчувенијих политичких скандала - афера Вотергејт.

Захваљујући новинарима Бобу Вудворду и Карлу Бернстину, упад и прислушкивање доспели су у јавност. Они су написали серију текстова објављених у Вашингтон посту. За откриће ове афере Пост је добио Пулицерову награду.

Вудворд и Бернстин су информације о случају добијали од некадашњег другог човека ФБИ-ја Марка Фелта који је навођен под именом "Дубоко грло".

Налазили су се на подземном паркингу зграде у Арлингтону. Фелт им је пружао смернице о детаљима операције прислушкивања, саботирања, шпијунирања и застрашивања демократа вођене из Никсоновог кабинета.

Идентитет "Дубоког грла" један је од најславнијих неидентификованих извора у историји новинарства. Остао је тајна више од 30 година.

Скандал око провале и накнадног заташкавања довео је до оставке председника Ричарда Никсона а Лиди је због завере, крађе и одбијања сведочења пред комитетом Сената, провео скоро четири и по године у затвору, укључујући више од 100 дана у самици.

"Поновио бих то за свог председника", рекао је својевремено Лиди који се увек поносио својом улогом у Вотергејту.

Лиди је био шеф тима републиканских оперативаца познатих као "водоинсталатери", чија је мисија била да пронађу информације које су неугодне за Никсонову администрацију.
Међу Лидијевим специјалностима било је организовање активности за ометање или дискредитовање Никсонових демократских противника. 

Осим идеје да се провали у седиште Демократског националног комитета у Вашингтону, Лиди је имао и радикалне идеје о томе како се треба решити политичких противника али и оних који, према његовом мишљењу, штете имиџу и рејтингу Ричарда Никсона.

Тако је предлагао да се киднапују вође антиратних протеста, атентате на политичке противнике али су срећом такве сугестије игнорисане.

Ипак, одобрена је његова идеја о илегалном упаду у супарничко седиште Демократске странке у згради Вотергејт у јуну 1972. године.

Провала је разоткривена, што је довело до истраге, покушаја заташкавања а затим и оставке  Ричарда Никсона у августу 1974. године.

Лиди је такође осуђен за провалу у канцеларију психијатра Денијела Елсберга, који је објавио тајну историју вијетнамског рата познату као "Пентагонски папири".

По изласку из затвора, Лиди је постао популаран и контроверзан водитељ радио емисије у којој је наставио да пласира своје радикалне идеје. Такође је радио као саветник за безбедност, писац и глумац а због препознатљивог изгледа - продорних тамних очију, бркова и обријане главе - узиман је за рекламе.

Возикао се и у аутомобилу са ознакама "H2OGATE" (Вотергејт) истичући и на тај начин да се поноси својом улогом у Вотергејту.

Лиди је у интервјуу за Си-Би-Ес-ову емисију "60 минута" тврдио да је Никсон био "недовољно немилосрдан" и да је требало да уништи магнетофонске снимке својих разговора са сарадницима.

"Поносан сам на чињеницу да сам тип који није разговарао", рекао је.