"Сони" ће након година таворења имати највећи профит у историји – и то не захваљујући електроници

За обичне грађане широм света "Сони" је синоним за електронику, производе као што су музички уређаји, компјутери и телевизори.

Тај див јапанске електронске и забавне индустрије, међутим, у прве две деценије овог века прошао је кроз велику кризу, која би се могла окарактерисати као озбиљна егзистенцијална криза.

За то је било више фактора, од којих је најважнији раст конкурената у области електронске индустрије, најпре из Јужне Кореје и Тајвана, а онда и Кине (а када су у питању мобилни телефони, наравно, и САД), те кашњење у развоју нових технологија као што су телевизори с танким екранима, паметни телефони и друго.

Сада, међутим, јапански конгломерат, чини се, коначно улази у период мирне пловидбе јер су дуге године болних структурних реформи, чија се суштина може описати као премештања језгра пословања са производње електронских и електричних апарата на развој конзола и софтвера за видео-игре, на музику и филм, почеле да дају поуздане резултате.

Мучне године

Због великог пада прихода почетком овог века, "Сони" је 2003. године објавио обимне реформе у сврху рационализације пословања, по којима је требало да буде драстично смањен број снабдевача, компоненти коришћених у производњи и, наравно, радника – њих чак 20.000.

У другој половини 20. века "Сони" је деценијама важио за светског лидера у иновацијама – то је компанија која је, рецимо, свету дала вокмен (портабл плејер музичких касета), видео-касету и компакт диск (CD), због чега је такав развој ситуације био велико изненађење за светску јавност.

У склопу тих болних промена, 2005. године први пут у својој историји, "Сони" је именовао странца, Американца британског порекла Хауарда Стрингера, за генералног директора. Те године је и заиста отпуштено 10.000 радника.

О дубини проблема с којима се "Сони" суочио почетком овог века, а нарочито након светске финансијске кризе, говори чињеница да је 2009. био присиљен да отпусти још 8.000 стално запослених и 8.000 привремено запослених радника, те изврши друге захвате намењене смањивању трошкова, као што је пребацивање фабрике телевизора из САД у суседни Мексико.

У настојању да се елиминишу вишкови и преклапања у организацији, те убрза одлучивање, структурне реформе су настављене и наредних година. У фискалној 2012. отпуштено још 10.000 радника широм света, укључујући ту, поред Јапана, и Шведску и Велику Британију.

Корпорација "Сони" се тада, након што је у фискалној 2011. претрпела губитак од преко три милијарде долара, у чему су важну улогу одиграли за извоз погубно, необично велико јачање јена и застоји у производњи услед удара великог цунамија, ослободио пословања у области хемијске индустрије и срезао радну снагу у фабрикама за производњу дисплеја и телевизијских екрана.

И последњих година, у појединим областима, "Сони" је губио значајне количине новца. У 2017. је продао цео свој бизнис у вези производње литијумских батерија: четири фабрике у земљи и иностранству, са осам и по хиљада радника.

У 2018, "Сони" је за годину дана забележио преко милијарду долара губитка у пословању везаном за мобилну телефонију, у знатној мери услед растуће конкуренције у Кини, где су "Хуавеј", "Сјаоми" и други домаћи произвођачи драстично умањили његов тржишни удео, али и због општег пада у потражњи за тим уређајима и недостатка иновација у области дигитализације.

Због тога, "Сони" је у 2019. затворио своју фабрику паметних телефона у Пекингу и преместио део производње у Тајланд.

Ове године у току је поступно затварање постројења за производњу аудио-уређаја са близу 3.400 радника на малезијском острву Пенанг, мада ће добар део радника бити пребачен у друге "Сонијеве" фабрике.

Пут ка оздрављењу

Међутим, јапански медији јављају, да ће група "Сони" на крају фискалне 2020, која се завршава 31. марта ове календарске године, остварити нето профит од преко 10 милијарди долара, највиши у историји, са тенденцијом стабилног пословања и у наредним годинама.

Убедљиво највећи део тог колача, око 3,2 милијарде долара, долази из области видео-игара ("Сонијеве" Плејстејшн мреже), а високопрофитабилни су и пословање у вези с музиком и финансијским услугама, са по око 1,5 милијарди оперативног профита.

Тек онда на ред долазе полупроводници и електронски уређаји, и једни и други са по нешто више од милијарду долара оперативног профита.

Иако у плусу око 700 милиона долара, пословање у области филмске индустрије није ушло у сам врх листе због затварања биоскопа и, касније, ограничења броја посетилаца проузрокованих епидемијом коронавируса.

Након пада у губитке у фискалној 2008, "Сони" је бележио негативан резултат све до фискалне 2015. године, када су реформе коначно уродиле плодом и конгломерат благо вратиле у позитивно.

Иза бољег пословања у последњих пет година и скока профита у фискалној 2020, сматрају јапански стручњаци, налазе се горе описани, константни напори за рационализацију и пребацивање акцента у улагању са развоја и производње електронских уређаја (гране у којој је, у конкуренцији са компанијама као што су "Самсунг" или "Епл", "Сони" почео да касни у иновацијама и обарању цена крајем деведесетих и почетком две хиљадитих) на индустрију забаве: видео игре, музику и филм.