"Армија саветника" од пола милијарде евра годишње

Недељник Шпигел има сазнања да је буџетски одбор Бундестага на ноћној седници донео далекосежну одлуку којом би требало да се стане у крај неконтролисаном и прескупом ангажовању екстерних експерата за потребе министарстава.

Пола милијарде у приватним џеповима

Закључак Одбора који контролише буџет свих министарстава је кратак, али изузетно важан. Према њему немачка влада у наредним месецима мора да предузме мере како би "супстанцијално смањила ангажман екстерних саветника".

Осим тога, према наводима Шпигела, министарствима је дат рок да до средине јуна идуће године састави извештај у којем ће свако министарство набројати мере и начин њиховог спровођења. Одбор је за немачку Владу важан јер он може да одобри - или не одобри - њен буџет.

Шпигел подсећа да је ексцесивно ангажовање саветника довело до тога да они за велике паре у свим министарствима воде пројекте, управљају процесима, чак и пишу законе. Прошле године је немачка Влада на то потрошила више од пола милијарде евра.

Некада је ангажовање стручњака смислено, али у многим случајевима у министарствима раде људи који су довољно компетентни да обаве посао који се додељује спољним стручњацима.

Прошле године је један анкетни одбор Бундестага истражио огромно трошење новца на спољне саветнике у Министарству одбране.

Људи из врха Министарства су пред анкетним одбором посведочили да је нормално функционисање Министарства без саветничких услуга у међувремену незамисливо. Зависност министарства од плаћене памети је тиме званично потврђена.

Анкетни одбор је, међутим, открио и много више. „Афера саветник" у министарству одбране је покренула процес који је довео до овакве одлуке буџетског Одбора.

"Ја теби - ти мени" на немачки начин

„Афера саветник" показала је како велики системи са недовољно транспарентности и без независне контроле производе врло неугодне последице - послови се наизглед деле по бабу и стричевима, њихова сврсисходност је упитна, а порески обвезници скупо плаћају ортачку филозофију одговорних.

До сличних закључака је у јуну 2020. дошао анкетни одбор Бундестага који је од јануара 2019.  проверавао наводе критичара да је бивша министарка одбране у немачкој Влади, а садашња председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен за време свог мандата (2013-2019) допустила Катрин Зудер  да ради мање-више шта хоће. Њу је министарка поставила за државну секретарку средином 2014.

Како су известили немачки медији, Катрин Зудер је као бивша менаџерка саветничке фирме Мекинси својим бившим колегама обезбедила уносне саветничке уговоре. Лист је навео да је саветнички хонорар по дану износио и до 2.000 евра.

Посебно пикантно, у то време су у Мекинсију каријеру градила и деца тадашње министарке Фон дер Лајен.

Опозициони чланови анкетног одбора из редова немачких Либерала, Зелених и Левице оптужили су Министарство одбране да је „потпуно заказало", а по њима одговорност сноси Урсула фон дер Лајен. 

Интересантно је да опозициони чланови одбора наглашавају да су њихове странке иначе различитих, а некад и супротних ставова о многим важним питањима, али да су у оцени „афере саветници" потпуно јединствени.

Владајући Демохришћани и Социјалдемократе то, наравно, виде друкчије - за све што је спорно крива је државна секретарка, а министарка наводно ништа није потписала.

Афера без правог епилога

Грађани ће морати да верују једнима или другима на реч, јер за махинације недостају докази. Зашто? Па, у анкетном одбору владајућа коалиција може да прогласи државном тајном битне делове докумената који су дати на увид опозиционим трагачима за неправилностима. То значи да је на неким страницама било више зацрњеног него читљивог текста.

Осим тога, установљено је да је из два службена телефона министарке Фон дер Лајен неповратно избрисан низ порука.

Урсула фон дер Лајен је фебруара 2019. рекла да су учињени превиди, али је и даље сматрала да је ангажман саветника био исправан. Само неколико месеци раније она је своју државну секретарку Катрин Зудер одликовала при њеном одласку из Министарства. Катрин Зудер је преузела водећу улогу у Дигиталном савету немачке Владе.

Неколико месеци касније, у лето 2019, усред афере, Урсула фон дер Лајен постала је председница Европске комисије.

Пошто нико није сносио стварне консеквенце, тренд ангажовања скупих стручњака наставио се и ове године. Додуше, Министарство одбране то више не чини. Али Шпигел наводи да је за пола године Влада у осталим министарствима потрошила 186 милиона евра за екстерне стручњаке и саветнике.

Остаје да се види да ли ће сада батина буџетског одбора растерати "целу армију скупих саветника", како је саветничке тимове при немачкој Влади назвало Удружење немачких пореских обвезника.