ЕK: Пред Западним Балканом велики посао у борби за чист ваздух

Комесар за животну средину Виргинијус Синкевичијус оценио је да се не види драматичан напредак који је потребан, поготово када је у питању здравље грађана.

У Европској комисији и Европској агенцији за животну средину наглашавају да се са земљама Западног Балакна ради на постизању техничких стандарда када је реч о квалитету ваздуха, а самим тим и на заштити живота и здравља грађана.

Додаје се да земље региона тек чека "велики посао" у тој области, који захтева како политичку вољу, тако и финансијску подршку.

"У припреми је Зелени споразум са Западним Балканом у којем ћемо дефинисати и приступити решењу изазова са којима се државе суочавају. Мислим да је то важно не само за регион већ и за ЕУ и сарадњу и оптимистичан сам да можемо постићи резултате који ће бити видљиви", каже Синкевичијус.

У Бриселу оцењују да се у ЕУ смањује број превремених смрти чији је узрочник загађење ваздуха, али да је и даље на високом нивоу.

Наводи се да је изложеност ситним честицама проузроковала око 417.000 прераних смрти у 41 европској земљи у 2018. години, од чега се 379.000 смртних случајева догодило у ЕУ – 28.

Извештај о "Kвалитету ваздуха у Европи - 2020" показује да су Бугарска, Хрватска, Чешка, Италија, Пољска и Румунија прекорачиле граничну вредност Европске уније за фине честице (ПМ2,5) у 2018. години.

Само четири земље у Европи – Естонија, Финска, Исланд и Ирска – имале су концентрације финих честица које су испод строжих смерница Светске здравствене организације (СЗО).

Европска агенција за животну средину још није припремила финални извештај о утицају загађења на здравље за ову годину, али обрађени део потврдио је да је током пандемије коронавируса забележен значајан пад концентрације НО2 и ПМ честица у великим градовима.

Закључује се ипак да закључавање друштва није начин за смањење загађења, већ континуирана примена еколошких и климатских мера широм Европе и света.