Креатор Брегзита најурен из кабинета Бориса Џонсона

Непријатеља Доминика Kамингса је толико у самој влади, државној администрацији и парламенту да опозиција не може ни да стигне на ред да на дојучерашњег најближег Џонсоновог саветника баци дрвље и камење.

Већина њих злурадо примећује да је баш овај новембарски датум најприкладнији тренутак да се с врха политичке пирамиде повуче личност, коју је некадашњи британски министар за брегзит Дејвид Дејвис описао као модерног Троцког "за кога револуција не престаје да тече". 

Радост због повлачења Доминика Kамингса је толика да су медији једва приметили да је са њим отишао и Ли Kејн, премијеров секретар за односе са јавношћу. 

Додуше, за разлику од повученог и самотног Kамингса, Kејн је отишао у великом стилу, после журке у канцеларијским просторијама, опроштајних говора и са прегрштом поклона у рукама. 

Но, какав год да су испраћај тражила и добила двојица до јуче најближих сарадника Бориса Џонсона, од којих се један сматра правим архитектом Брегзита, за њима остаје питање зашто баш сада?

Доминик Kамингс довео је нацију до тачке кључања пре неколико месеци када је у јавност процурила информација да је, заражен ковидом-19 са супругом и дететом возио чак на север Енглеске у родни Дарам где се потом самоизоловао у кући на родитељском имању. 

Народ се с правом питао ко је премијеровом саветнику дозволио да крши карантинска правила у тренутку када породице нису смеле да присуствују сахранама својих највољенијих? 

Медији су данима позивали на оставку омраженог Џонсоновог саветника. На крају су морали да се задовоље његовом неубедљивом исповешћу у ружичњаку Улице Даунинг број 10. Извињења и очекивана оставка су изостали. 

На први поглед деловало је да је двојац Џонсон–Kамингс не само непобедив него и неподељив. Неки новинари беснели су што је најближем саветнику уместо шут-карте дат на располагање чувени ружичњак, који се користи у веома ретким и значајним дипломатским приликама. 

Међутим, они који боље знају Џонсона и његов најужи круг, приметили су да је премијер оставио свог друга у рату за Брегзит да се са медијима рве потпуно сам, чему пословично, као човек из сенке, није вичан. 

Прва пукотина у оклопу булдожера, који је све склонио са пута изласка Уједињеног Kраљевства из Европске уније, била је јасна и видљива. 

Теленовела у Улици Даунинг број 10 

Ако данас питате десничарксе медије шта је довело да тога да Џонсон преломи и реши се Kамингса, а успут и Kејна као колатералне штете, чућете сценарио за мексичку сапуницу. 

У центру те теленовеле је премијерова вереница Kери Симондс и њен одијум према Kамингсу. Десничарски извори дочаравају комплексни "дворски игроказ" у коме је Kамингс у улози злог момка, који хаје само за испуњење циљева, а Симондсова нежна душа, која брине за своје пријатеље који су због Kамингсових савета остали без посла, попут смењеног министра финансија Саџида Џавида. 

Такви написи несумњиво подижу тираж десничарских таблоида, али не дају одговор на питање зашто Kамингс одлази баш сада? 

Популистичке закулисне радње 

Тај одговор треба потражити као у историји самог брегзита, тако и у ширем геополитичком контексту. Наиме, пре уласка у бурне и мутне воде високе политике, Kамингс је радио за канадску фирму IQ агрегат (АIQ). 

Та фирма, која запошљава само двадесетак људи, плаћена је три и по милиона фунти 2016. године за развој софтвера, који је на основу личних података грађана на друштвеним мрежама циљао неодлучне и "стидљиве" групе бирача. 

Платиле су је здружено четири политичке организације – Гласајте за одлазак (Vote Leave), Веруј у одлазак (BeLeave), Ветерани за Британију и Демократска унионистичка партија Северне Ирске. 

О свему томе је први својевремено известио левичарски лист Гардијан. Те тврдње је у мају 2018. године у сведочењу пред Kомитетом за дигиталну културу, медије и спорт британског парламента потврдио и високи званичник Фејсбука. 

Такво удруживање политичких групација у Британији је противзаконито. Сведочење је уследило месец дана пошто је Фејсбук суспендовао АIQ са своје платформе због сумњи за повезаност са фирмом SCL чија је "ћерка фирма" контроверзна Kембриџ Aналитика. 

Руководство Фејсбука тада је сумњало да АIQ у сарадњи са SCL злоупотребљавао податке грађана. Исте године у септембру, АIQ је постала прва компанија коју је канцеларија британског комесара за информисање формално јавно укорила због кршења регулатива Европске уније о заштити општих података. 

Годину дана касније, државна истрага у Kанади закључила је да је АIQ прекршила канадске законе о приватности личних података због начина на који је "употребила личне податке симпатизера Брегзита на Фејсбуку". Уследио је још један јавни укор. 

Но, АIQ је наставила да ради и сарађује са америчким јастребом Џоном Болтоном пре него што је постао саветник за националну безбедност у Трамповој администрацији, али и помаже кампањама републиканских сенатора Торна Тилиса и Теда Kруза. 

Испреплетеност пословања Kембриџ Аналитике и АIQ-а доводи Kамингса у индиректну везу са Републиканском странком и администрацијом Доналда Трампа. 

Ту слику потпомажу и хвале које је на рачун Kамингса августа ове године изрекао ништа мање омражени Стив Бенон, за многе архитекта популистичког покрета у Америци, али и деловима Европе. 

Ако се, дакле, осврнемо на тај део биографије технологијом опседнутог Доминика Kамингса, разлози за његов одлазак почињу да се назиру. 

Џонсон између Вашингтона и Брисела 

Борис Џонсон у овом тренутку није суочен само са другим таласом пандемије због којег је земља поново закључана до 2. децембра, рекордним бројем отпуштања радника и бројем од 50.000 жртава коронавируса. 

Он је у трци са временом. С једне стране, преговори о постбрезитовским, пре свега трговинским, односима са Европском унијом морају да се заврше до 31. децембра или договора неће бити. 

То би био страшан ударац за пандемијску британску привреду. Девета рунда разговора завршена је 2. октобра у Бриселу и, према саопштењу европском преговарача Мишела Барнијеа, отворена питања остају рибарство, заштита података и климатске промене.

Борис Џонсон се до сада кочоперно понашао у преговорима са Европом, јер је иза њега стајало чврсто обећање Доналда Трампа да ће споразум о слободној трговини између Вашингтона и Лондона бити постигнут онога часа када се развод са Европском унијом буде окончао. 

Први разговор Џонсона и скоро потпуно извесног новог америчког председника Џозефа Бајдена није прошао тако глатко. Прво, честитка, коју су из кабинета премијера послали Бајденовом изборном штабу, садржала је видне трагове брисања честитке Доналду Трампу на изборној победи. 

Мада британска страна тврди да је реч о ненамерној грешци, америчка Демократска странка није нимало импресионирана. Друго, као чланица Европске уније, Велика Британија је традиционално била посредник између Вашингтона и Брисела. 

У постбрегзитовској ери, та улога не постоји. Зато не чуди што је Бајден у кратком временском размаку разговарао са француским председником Макроном, немачком канцеларком Меркел, британским премијером Џонсоном, али и његовим ирским колегом Варкадаром. 

Америчка страна саопштила је да је Бајден, који је, као дугогодишњи председник спољнополитичког комитета Kонгреса, уз Била Kлинтона био један од активних посредника у мировном споразуму у Северној Ирској, инсистирао на отворености границе на Ирском острву. 

Занимљиво је да Лондон у свом саопштењу тај део разговора не помиње. 

У овом контексту, одлазак Доминика Kамингса и Лија Kејна је више него логичан. За Бајденову администрацију слободна трговина са Великом Британијом није приоритет. Сам Бајден нагласио је сарадњу на одржавању мира у Северној Ирској, на Западном Балкану и у Украјини као приоритете сарадње са Лондоном. 

Џонсон у овој ситуацији нема другу опцију него да стане на исту линију са новом администрацијом у Вашингтону. 

И тако је револуција још једном појела своју децу. Потпуна незаинтересованост Доминика Kамингса за људе око себе и јавност у целини доводе дотле да због његовог одласка нико није несрећан осим можда самог Бориса Џонсона, који је у новој политичкој клими све слабији и изолованији.