Читај ми!

Зашто Немачка жели да победи Џо Бајден

Већина Немаца се нада победи Џоа Бајдена на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама. После четири године Доналда Трампа, немачко-америчко пријатељство је прилично нарушено. Да ли би Бајден могао да га поправи?

Која је најнижа тачка трансатлантских односа у време председника Доналда Трампа? Петер Бајер (ЦДУ), посланик у Бундестагу и координатор Савезне владе за трансатлантске односе, не мора дуго да размишља - било је то у августу 2018. кад је Трамп Европљане означио непријатељима.

"Ту је, једноставно, пређена граница. То нико не жели да чује ни од кога, а поготово не од америчког председника", каже Бајер у разговору за Дојче веле.

То је само један од бројних случајева у којима је председник Трамп дао до знања шта мисли о Европи, Немачкој и савезној канцеларки Ангели Меркел.

Током четири године његове владавине, између Вашингтона и Берлина променило се много тога, каже Бајер. Нарочито у стилу комуникације.

"Били смо навикли да се ствари договарају. С тим у вези морали смо много да учимо." Као када је Трамп најавио повлачење америчких трупа из Немачке. "То смо сазнали из чланка у Волстрит џорналу, а онда се недељу дана о томе ћутало. Ни речи", каже Бајер.

Изгледа да је поремећен и лични однос између Трампа и Ангеле Меркел. Трговац некретнинама и физичарка се разликују не само по стилу - он гласан, она тиха, него су и политички веома удаљени. Било да је реч о заштити климе, светској трговини, политици према избеглицама или сада о корона-кризи.

Смена у Белој кући се вероватно ретко када тако жарко прижељкивала у Берлину као сада.

То не важи само за политичку класу. Према испитивању јавног мњења института "Civey", само 13 одсто Немаца желе други председнички мандат Трампа. Само присталице десне популистичке Алтернативе за Немачку (АфД) већином подржавају Трампа. Али, присталице АфД-а су мањина у Немачкој.

Сећање на стара добра времена

"Сваки разуман човек се нада Бајденовој победи", каже Јоханес Киндлер (74) који је доживео златно доба немачко-америчког пријатељства. Био је саветник у канцеларском уреду у време Регана, Буша и Клинтона.

Бициклом је дошао до бившег америчког насеља у Бону. Ту су улице шире него у остатку града, назване су по Кенедију и Мартину Лутеру Кингу. Има једна црква у северноамеричком колонијалном стилу, игралиште за бејзбол и амерички фудбал.

После рата, у тадашњем главном граду Савезне Републике Немачке, овде су становали амерички официри и запослени у амбасади. Окупација се претворила у посебан однос.

Киндлер је играо тенис с пријатељима с оне стране Атлантика, био гост у америчком клубу, згради равног крова с погледом на Рајну. Ту су некада гости били Џон Ф. Кенеди и Роналд Реган.

Сада је зграда оронула, по зидовима графити, врата закована даскама. САД су је напустиле 1999. када је главни град поново постао Берлин.

"Горе не може бити", каже Киндлер и притом не мисли на пропадање зграде, него на актуелног америчког председника.

"Увек се превиђа да су односи између народа, између људи, бољи него између централа власти", каже Киндлер. Он и данас има много пријатеља Американаца.

Дакле, да ли је само фасада оронула, а темељ је још увек у реду?

И Бајден ће тражити од Немачке новац за одбрану

"Бојим се да су оштећени и темељ и носећи стубови овог трансатлантског моста", каже Петер Бајер. Јер, свет се потпуно променио.

"То је оно што можда предуго нисмо хтели да видимо јер је напорно. Последњих деценија је овде било пријатно разбашкарити се и водити лагодан живот под заштитом Американаца. То тако више није могуће", упозорава Бајер.

Ако би Бајден постао председник, комуникација с Вашингтоном би се сигурно побољшала. Али и он би од Немаца захтевао да преузму више одговорности, на пример када је реч о издацима за одбрану.

"Захтеви САД према Немцима били би бар исто толико велики као и за време Трампа", сматра Бајер.

А кад је у питању заштита климе - Брантнер је потпуно за Бајдена. Док Трамп стално доводи у питање утицај човека на промену климе, његов изазивач жели да САД учини "климатски неутралним" до 2050. године. 

Тако мисли и Франциска Брантнер, портпаролка Зелених за европску политику у Бундестагу.

"Конфликти у нашем непосредном суседству су европски конфликти. И с председником из редова демократа за то ћемо убудуће бити сами одговорни", каже Брантнерова у разговору за Дојче веле.

"Зато нашу спољну политику коначно морамо дефинисати европски", истиче она. "Морамо у први план ставити оно што је заједничко европско, како бисмо уопште могли да делујемо као Немци и Европљани. Тим пре, ако Трамп остане."

"Ја се стварно надам да ће Паришки споразум о клими бити поново ојачан. Можда да се чак постигне и трансатлантски грин дил, заједнички инвестира у технологије, успоставе заједнички стандарди у вези са емисијом угљен-диоксида", каже Франциска Брантнер.

Повратак у будућност?

Немачко министарство спољних послова славило је немачко-америчко пријатељство прошле године под мотом "Дивно заједно", и притом се прилично освртало на прошлост.

Јер Сједињене Државе су некада биле "обећана земља" и за милионе сиромашних Немаца. После Другог светског рата – узор слободе, благостања и напретка. Године 1990, као нација која је омогућила немачко уједињење.

Да ли ће и будућност донети дивно заједништво? То ће веома зависити од тога да ли следећи амерички председник Немачку види као противника или као партнера.