Интернет приручник за убиства - серијски убица из Јапана прикривао злочине упутствима с мреже

Такахиро Шираиши (29), из места Зама у префектури Kанагава, недалеко од јапанске престонице, изашао је крајем прошле недеље по први пут пред судије Основног суда у Токију под оптужбом да је 2017. опљачкао, силовао, те свирепо усмртио и раскомадао девет људи, од којих осам девојака, старости између 15 и 26 године.

Процес привлачи огромну пажњу јапанских медија, не само због суровог, предаторског понашања убице, већ и због начина на који их је "ловио". 

Наиме, Шираиши је на Твитеру отворио више анонимних налога и преко њих ступао у контакт с средњошколкама и студенткињама које су преко те друштвене мреже изразиле жељу да окончају свој живот. 

Злочинац је, претварајући се да суосећа и да сам жели да се лиши живота, привлачио депресивне девојке обећањем да ће умрети заједно са њима.

Феномен "сајбер суицида"

Шираиши је тако злоупотребио тужни друштвени феномен сајбер суицида, односно, пакта за колективно самоубиство. 

Ту се особе које се иначе међусобно не познају срећу у виртуелном простору Интернета и договарају да заједнички крену на пут без повратка како не би скончали усамљени или како би заједно надвладали страх од смрти и инстикт за очувањем живота.

Сајбер суицид присутан је у Јапану од почетка овог века. У његовој првој деценији углавном је био спровођен заваљујући функцији ћаскања (чета) на шире доступним веб страницама, што је омогућавало релативно лакше праћење од стране волонтера који раде на сузбијању суицида и гашење сајтова по налогу полиције.

Последњих година пактови о самоубиству се склапају преко друштвених мрежа попут Твитера, на којима нове странице и рачуни ничу као печурке после кише.

Злоупотреба у сврху убијања, као и мноштво примера у којима су девојке, укључујући ту и малолетнице, регрутоване за проституцију и порно филмове или биле намамљене да би биле силоване преко друштвених мрежа, повод су ових дана за бројне дебате и преиспитивања старог проблема равнотеже или односа између слободе изражавања и потребе за цензуром тих медија у сврху обуздавања криминала. 

Такође се поново намеће питање да ли родитељи треба да малолетној деци дозволе неограничено кориштење друштвених мрежа или треба да врше надзор (и ако да, како и у којој мери). 

Треба додати да се у Јапану одраслом особом и даље званично постаје тек након 20. рођендана, мада је због старења популације, у настојању да се више моћи одлучивања на изборима пружи младима које пензионери доста бројчано надмашују, недавно право гласа признато свим особама које су навршиле 18 година. 

Гнусни злочини мотивисани похлепом

Злочини које је починио Шираиши привлаче велику пажњу новинара и социолога и због језивих и невероватних детаља, као што су чињеница да је у свом стану држао главе побијених жртава и то да му суседи нису замерили на ужасном смраду који се из њега ширио, нити обавестили надлежне службе.

Kуриозитет је и да је он након хапшења добио две понуде за брак које је, како је изјавио у плаћеном интервјуу јапанским медијима, одбио јер се "женама које желе брак не може веровати".

Даље, сва убистава починио је у временском распону од само нешто више од два месеца, а при комадању лешева, одлагању њихових делова, као и у покушају да ублажи воњ, руководио се сазнањима стеченим претрагом Интернета.

То функционисање светске виртуелне мреже као моментално доступног и унивезалног приручника за прикривање трагова злочина је још један од разлога за главобољу, и за органе реда и за обичне грађане. 

Смртна казна неизбежна

Шираиши, који се у среду на првом судском саслушању изјаснио кривим, признао је и у разговорима с полицијом и с јапанским новинарима да га је на зверске злочине мотивисала необуздана жеља за пљачком и сексуалним задовољењем. 

У време када је починио убиства он је радио на регрутацији девојака за јавне куће у по проституцији и преварама злогласном токијском кварту Kабукићо, што је несумњиво био посао који одговара његовом психолошком профилу психопате који друге људе, нарочито жене, види као објекте за новчану и физичку експлоатацију. 

Претходно је због подвођења био осуђен на условну казну затвора, што га је, по сопственом сведочењу, понукало да се, у жељи да избегне живот међу решеткама, определи за убиство као метод за прикривање силовања и пљачке. 

Једина мушка жртва његовог злочиначког оргијања био је сумњичави партнер несрећне девојке коју је Шираиши већ био убио, а који се у потрази за несталом дружбеницом обратио злочинцу кога је преко ње раније био упознао. 

Цела серија гнусних злочина изашла је светло дана када је брат једне од жртава, двадесет-трогодишње жене која је прижељкивала смрт јер није могла да преброди губитак мајке, претражујући контакте нестале сестре открио да је она на Твитеру највише порука разменила са особом коју је полиција касније, захваљујући сарадњи још једне девојке с којом се убица дописивао, идентификовала као Такахиро Шираиши.

Упркос тврдњама адвоката одбране да су жртве желеле да умру, те да су дале сагласност да буду усмрћене, деветоструког убицу, у складу с његовим сведочењима која откривају детаљно планирање, као и због недостатка кајања, бројности и суровости злочина, несумњиво очекује смртна казна. 

Она се у Јапану управо најчешће додељује за вишеструка, а потом и за посебно свирепа појединачна убиства, и за разлику од неких других држава где се само симболично изриче, заиста се спроводи.