Годишњица атомског напада на Нагасаки

Градоначелник Нагасакија и преживели тог трагичног, разарајућег догађаја упутили су апел светским лидерима да се више ангажују како би атомско оружје било забрањено у целом свету, пренео АП.

Званичници и грађани сваке године се окупе у Парку мира у Нагасакију, где се у 11.02 часова, када је бачена бомба 9. августа 1945. године, огласе звона и потом минутом ћутања ода пошта за више од 70.000 погинулих.

Амерички бомбардер Б-29 бацио је тада бомбу названу "Дебели човек". Бомба тешка око 4,5 тоне бачена је са висине од 9.600 метара, а експлодирала је после 30 секунди 500 метара изнад једног тениског терена.

"Печурка" који је настао после експлозије достигао је висину од 16.000 метара. Уништено је 70 одсто града, а после 20 минута почела је да пада "црна киша" радиоактивних честица.

Првобитни циљ напада је био град Кокура, али због велике облачности и непогодних временских прилика, авиони су наставили према Нагасакију, па су бомбе бачене на тај град, иако је облачност била још већа. Алтернатива је била да се напад одгоди. Претпоставља се да је у овом граду погинуло између 60.000 и 70.000 људи у директном нападу или у неколико наредних дана.

Још око 140.000 људи је погинуло када је три дана раније на Хирошиму бачена прва атомска бомба, "Мали дечак". Укупан број жртава, укључујући оне који су у наредним месецима и годинама умирали од повреда и болести узрокованих радијацијом процењује се на око 300.000.

Нуклеарни напади САД резултирали су капитулацијом Јапана 15. августа. Рат је званично завршен две недеље касније, 2. септембра 1945. године.

Многи преживели су оболели од канцерогених и других болести јер су били изложени радијацији и лошим условима живота у разореном, послератном Јапану.

Градоначелник Нагасакија Томихиза Тауе прочитао је мировну декларацију у којој је изразио забринутост због нуклеарне претње.

Он је затражио и од владе Јапана да хитно приступи споразуму о забрани нуклеарног наоружавања, оценивши да свету прети све већа опасност од нуклеарног сукоба.

Од тог напада, ниједан амерички председник није посетио Хирошиму до 2016, када је тадашњи председник САД Барак Обама положио венац у меморијалном парку у том јапанском граду.

Атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки биле су прве и досад једине такве бомбе које су кориштене у рату. Та два града постали су важан симбол у борби за свијет без атомског оружја.