Сукоби током протеста у Либану, убијен полицајац, више од 100 повређених

Хиљаде Либанаца изашло је на улице изражавајући бес према политичким лидерима, четири дана после велике експлозије у Бејруту у којој су погинуле најмање 154 особе. Премијер Либана позвао на ванредне изборе. Претходно су демонстранти упали у Министарство спољних послова. Полиција користила сузавац. Убијен један полицајац, а више од 100 особа је повређено. Агенције УН упозоравају на могућ недостатак хране у Либану, а помоћ из света већ је упућена.

Власти су обећале да ће пронаћи и санкционисати одговорне за експлозију, али демонстранти су бесни. Полиција је бацила сузавац на оне који су покушали да пробију баријере и уђу у парламент. Ипак, светски медији јављају да су демонстранти упали у Министарство спољних послова.

 

Премијер Либана Хасан Диаб је рекао да ће предложити одржавање ванредних парламентарних избора. Позвао је све странке да раде заједно. Претходно су два министра која су покушала да посете разрорено подручје најурена.

"После три дана чишћења, уклањања рушевина и зацељења рана...сада је време да наш бес експлодира и да их казнимо, рекао је активиста Фарес Халаби за агенцију АФП.

Осим исказивања беса, циљ марша је и сећање на жртве као и подршка за више од 5.000 повређених и око 300.000 оних који су остали без домова. 

Ал Арабија јавља да је у сукобима са демонстрантима настрадао један полицајац.  

У протестима има и повређених. Либански Црвени крст је транспортовао 55 особа у оближње болнице, а на лицу места је збринуо 117 особа. 

Експлозија која се догодила у уторак у луци у Бејруту потпуно је уништила делове тог града и додатно распламсала ситуацију у нестабилном Либану.

Верује се да је експлодирала велика количина амонијум нитрата који је био заплењен са једног брода, али никад није уклоњен из складишта.

Продубљивање кризе 

Експлозија је само додатно узбуркала страсти у тој земљи. Протести су почели у октобру прошле године, праћени економском кризм и падом валуте.

Либанска влада није успела да спроведе реформе и да откључа помоћ од ММФ-а као и средства са међународне донаторкске коференције за Либан.

То је довело до протеста широм земље против владе након ублажавања мера у борби против коронавируса, позивајући на примену Резолуције 1559 Савета безбедности УН која позива на разоружање Хезболаха и јачање либанске владе како би наметнула своју власт на целој територији.

Стиже помоћ из иностранства 

С друге стране, либанске власти се противе захтевима за међународну истрагу експлозије. Председник Мишел Аун је навео да ће бити испитано да ли је експлозија узрокована „страним мешањем", односно бомбом.

У међувремену се очекује виртуелни донаторски самит, а међу светским лидерима који су потврдили учешће је и амерички председник Доналд Трамп.

Јуче су агенције УН упозориле на хуманитарну кризу у Либану. Наведено је да је могућ недосатак хране као и да је угрожена борба против пандемије ковида 19.

Многе земље су већ понудиле помоћ.

САД су објавиле да планирају одмах да пошаљу залихе хране и лекове у вредности од 15 милиона долара.

Велика Британија је послала брод са хуманитарном помоћи вредном 5 милиона фунти.

Да ли су на помолу нови политички потреси?

Велика експлозија у Бејруту одложила је још један важан догађај за Либан. Специјални суд УН одложио је за 18. август читање пресуда припадницима Хезболаха, оптуженим за учешће у атентату на бившег либанског премијера Рафика Харирија 2005. године, поштујући дан жалости.

Верује се да би те пресуде могле да изазову нове политичке потресе.  

Рафик Харири је убијен у фебруару 2005. године, пошто је бомбаш-самоубица активирао тону експлозива скривеног у комбију.

У експозији је погинула 21 особа, док је више од 200 рањено.

Убиство Рафика Харирија изазвало је озбиљну политичку кризу у Либану, која од тада траје несмањеном жестином.

Сва четворица оптужених за учешће у припреми овог убиства припадници су Хезболаха и суди им се у одсуству. Хезболах је у неколико наврата одбацио одговорност за овај догађај.