Случај еутаназије у Јапану – хумане побуде или наручено убиство из похлепе

Земљу излазећег Сунца ових дана потреса скандал у вези са еутаназијом коју су на захтев тешко оболеле особе за новац спровела два лекара.

У доба коронавируса медицински проблеми и скандали опседају медије широм света.

И Јапан има своје проблеме: исувише сложена процедура за одобрење теста на коронавирус и мали број стручњака и лабораторија који их обрађују; организација у вези са тестирањем препуштена локалним јединицама као што су општине од којих многе не располажу са довољно домова здравља; премали број кревета у интезивној нези који проузрукује невероватне случајеве у којима оболели од ковида сатима круже градом у колима хитне помоћи јер десетине болница, које преко радија комуницирају са возачем, одбијају да их приме.

У таквим, медицински ванредним околностима, можда више него што би то био случај у нормалним условима, у Јапану ових дана пажњу привлачи контроверзни случај у којем су два лекара усмртила тешко оболелу жену на њену сопствену молбу.

Лекари Јошиказу Окубо (42) и Наоки Јамамото (43) ухапшени су под сумњом да су користећи барбитурате усмртили Јури Хајаши (51), која је патила од амиотрофичне латералне склерозе (АЛС), тешке неуролошке болести у којој мишићи постепено отказују и коначно долази до потпуне парализе, тако да при крају особа није у стању ни да гута и дише, а притом све време остаје свесна свега што јој се дешава.

То обољење познато је и као "Лу Геригова болест", а у Јапану од њега пати око 10.000 људи, међу и којима и два посланика у парламенту.

Друштвени контекст: расправе о еутаназији

Полиција верује да су Окубо и Јамамото дали смртоносну дозу Хајаши на њен сопствени захтев у њеној кући у граду Кјоту 30. новембра прошле године.

Тај случај, међутим, постао је познат јавности тек крајем јула ове године када су та два лекара ухапшена због сумње за наручено убиство. Он је сместа распирио расправе о томе да ли друштво, односно, држава треба да признају право појединца на еутаназију - проблем који тиња већ дуго година.

У Земљи излазећег Сунца еутаназија је забрањена, али пацијенти који пате од терминалних (неизлечивих, смртоносних) болести имају право да окончају своје муке тако што ће одбити третман за продужетак живота.

Мада се то може протумачити као једна врста пасивног самоубиства, ту, наравно, нема директног ангажовања лекара, како је то случај у активној еутаназији где медицински радник непокретном пацијенту даје смртоносну дозу, као ни кориштења медицинског и фармаколошког знања доктора од стране пацијента за окончање сопственог живота, као што је случај у тзв. "пасивној" еутаназији, где пацијент притиском на дугме сам себи даје унапред припремљена средства.

У Јапану последњих година, међутим, поједини академици и јавне личности се залажу за ревизију закона како би пацијенти који то желе могли да имају и опцију еутаназије, илити асиситираног самоубиства. 

Јапански медији стога су ових дана пуни написа о Швајцарској и другим земљама Европе, где је пасивна еутаназија легална када су у питању пацијенти који пате од неизлечивих болести које проузрокују велику физичку патњу и који сами могу да себи дају фаталну дозу смртоносних супстанци.

У Јапану се доста помиње и недавни случај еутаназије у којем је белгијска паралимпијска шампионка Мариеке Верворт, која је патила од неизлечиве дегенартивне болести кичме, крајем прошле године изабрала смрт због несносних болова.

Интересантно је и да је јапански јавни сервис НХК половином прошле године емитовао врло запажену специјалну репортажу о јапанској грађанки која се годину раније упутила у Швајцарску како би еутаназијом ставила тачку на своје патње.

У дебатама на интернету које прате чланке о случају наручене еутаназије педесетједногодишње Хајаши обични јапански грађани у великом броју захтевају измену закона и признање права на еутаназију, односно, потпуне слободе у одлучивању о начину на који ће окончати свој живот.

Бројне контроверзе

Поменути случај, међутим, изазива и бројне осуде, и то не само због тога што су два медицинска радника одузели туђи живот, прекршивши модерну Хипокритову заклетву, по којој су лекари обавезни да апсолутно поштују живот и да не дозволе да њихово знање буде злоупотребљено. Спорно је и то што они нису били лекари задужени за бригу о дотичној пацијенткињи, и нарочито то што су за своју услугу од ње унапред примили новчану накнаду од 1,3 милиона јена (око 10.000 евра).

Чињеница да је новац променио руке значи да мотивација оних који су убризгали смртоносну дозу супстанци којом су окончане муке умируће пацијенткиње нису били само самилост и саосећање. Окубо и Јамамото су стекли конкретну материјалну добит, па се њихов чин, сматрају правници, може поредити са класичним нарученим убиством мафијашког типа.

Штавише, на светло је изашла и сумња да је Јамамото, који је руководио приватном клиником у Токију специјализованом за решавање проблема импотенције код мушкараца, заправо, стекао дозволу за рад на основу фалсификоване дипломе.

Његов колега у, многи би рекли, "несумњивом злочину", такође, је контроверзна личност.

Наиме, Јошиказу Окубо се преко друштвених медија хвалисао како познаје начин да, не оставивши икакве трагове, усмрти старије особе које то желе и причао како жели да буде попут Др. Кирика, необичног фиктивног лика који је у стрипу "Блек Џек" из седамдесетих, култног јапанског аутора Осаму Тезуке, вршио еутаназију на захтев терминално оболелих, јер је као бивши војни лекар и сведок агоније тешко рањених био потресен људском патњом.

Окубо, који је имао сопствену малу клинику посвећену лечењу менталних болести у префектури Мијаги, је такође, јављају јапански медији, преко интернета спровео анкету на узорку од скоро 3.000 испитаника, чији циљ је био сазнати колико новца су његови сународници вољни да издвоје за еутаназију у случају да оболе од неизлечиве болести, што указује на свесну жељу за профитом. На интернету ју је правдао тиме да је пружање помоћи онима који желе да окончају патње ризично по лекара, односно, да може довести до губитка дозволе за рад и сиромашења.

Велику пажњу јапанске јавности привукао је и интервју са оцем преминуле Хајаши, који је посведочио да су први симптоми код његове ћерке били уочени још 2011, да се она пуно мучила и да га разједају супротстављена осећања - мржња према починиоцима и поштовање за ћеркин избор.

Такође, ваља напоменути да је преминула Хајаши у контакт с двојицом извршитеља који су јој помогли у намери да оконча свој живот дошла преко интернет странице посвећене проблемима тешких болести и еутаназије.

У Јапану се зато сада, поред расправа о праву на еутаназију и о криминогеним активностима у области медицине, преиспитује и улога интернета и друштвених мрежа, као медија који олакшавају вршење морално упитних радњи и криминала.

До сада је у тој држави сада забележено седам случајева у којима су лекари ухапшени због сумње да су извршили активну еутаназију или помогли пацијентима да изврше самоубиство. Међутим, само против два лекара је и подигнута оптужница за убиство - они су проглашени кривим, али су због низа олакшавајућих околности осуђени на кратке, условне казне.