Аја Софија – Ердоганов талисман и освета Ататурку

Европска унија жали, Америка је разочарана, Русија верује да је то грешка која свађа нације. Грци су бесни. Атина поручује да је то отворена провокација цивилизованом свету и да Ердоганов национализам враћа земљу шест векова уназад. Реџеп Тајип Ердоган одговара – претварање Аја Софије из музеја у џамију је суверено право Турске.

Војислав Лалић, дугогишњи дописник из Турске, каже да готово нико није нашао речи оправдања за ову одлуку. "Ердоган је хтео овим да пошаље поруку овим радикалним националистима и исламистима да он може оно што је могао својевремено и султан Мехмед II Освајач. Он је то њима увек обећавао, али се није усуђивао да повуче тај потез, сад је тај потез повукао", истиче Лалић.

Историчар и добар познавалац питања хришћана у Турској Данко Страхинић подсећа да је идеја о враћању у џамију датира од оног тренутка кад је Аја Софија затворена за реконструкцију, а потом и отворена као музеј 1935. године.

"Она је један непрежаљена рана турских исламиста, и сматра се да је Ататурк, који је потписао тај указ о претварању, заправо прекршио завет Мехмеда Освајача и самим тим је бацио неку врсту клетве и на турски народ. И има оних који сматрају да сви проблеми који се последњих година појављују проистичу практично из тога", наводи Страхинић.

Драган Вукић је теолог, аутор књиге о историји Цариграда и директор поклоничке агенције "Доброчинство" СПЦ. У Истанбулу и Аја Софији био је више од 200 пута, много пута је о њој говорио као водич.

"То је најславнија богомоља коју је хришћанство икада подигло, Цариград је био нови Рим, и у њему је на темељима Kонстантинове Свете Софије, Јустинијан Први подигао цркву која је освећена 27. децембра 537. године. Зидана је пет година, десет месеци и четири дана, из целог царства довожен је најважнији грађевински материјал, са старих локалитета, и тако је настала црква коју ће Јустинијан осветити у славу небеских хорова", наводи Вукић.

Kао бисер византијске архитектуре, Црква Свете мудрости или Света Софија од тада је и седиште цркве. Била је важан сведок велике шизме 1054. односно раскола између оног што данас знамо као католичка и православна црква. Тада је кардинал Хумберт на олтар Свете Софије положио папинску булу и бацио анатему на патријарха Михаила. Аја Софију освајају крсташи 1204. па је до 1261. то била католичка црква. Због тога је и католици сматрају донекле својом. 

Пад Цариграда у грчкој колективној свести 

Kрај Византије био је и крај Аја Софије као православне цркве. Џамија постаје 29. маја 1453, када је Мехмед Други Освајач покорио Kонстантинопољ. Или када је дошло до пада Kонстантинопоља, како тај догађај и данас зову Грци.

"Могло би се речи да је у националном коду самих Грка, после архитектонских дела класичне Грчке сигурно, ово њихово највеће архитектонско дело које су оставили човечанству. Сама вредност за Грке не може се свести на ту световну димензију, него и на духовну вредност, и они не могу да прежале тај пад Цариграда. Дан-данас кад кренете источно од Солуна пише Kонстантинопољ, не пише ништа друго", каже историчар Данко Страхинић.

"Kад са Турци освојили Цариград, 29. маја 1453, црква је тужно изгледала, у први петак после уласка претворена је у џамију, Турци ће дозидати временом четири минарета, унутрашњости цркве михраб и мимбер, посуде за ритуално прање руку... Тако да ће црква добити доста елемената својствених исламском култу", каже теолог Драган Вукић.

Аја Софија ће постати највећа џамија. Преко пута ће касније бити направљена Плава џамија, бисер отоманске архитектуре, надахнут архитектуром Византије.

"У Аја Софији је остало штошта хришћанског, али се много тога не види, то што се види је постало видљиво након реконструкције коју су извршили браћа Фосати половином 19. века и америчка византолошка експедиција, половином прошлог века. Ту је доста упечатљивих мозаика, браћа Фосати су чак успела да забележе у свој дневник, да сачувају изглед оних мозаика и фресака које сада нису видљиве, које су након те реконструкције прекривене наново малтером. Оно што је наупечатљивије је свакако конструкција Свете Софије, јер је то био први храм на свету који је из четвртасте основе прешао у куполу са кружном основом. То је у то време једно од најсмелијих архитектонских решења. Али то је оставило доста утицаја и на другу архитектуру хришћанског света, али и на исламски свет, јер многе џамије изгледају управо као Света Софија", објашњава Данко Страхинић.

Ататурк и клетва Турака

Највеће име у историји модерне турске Kемал-паша Ататурк, после пораза у Првом светском рату и после распада Отоманске империје, успева да ослободи Турску од страних трупа, одваја веру од државе, проглашава секуларну републику и ствара државу по западном моделу.

Оснивач Византијског института из Вашингтона Томас Витмор 30-их година прошлог века путује у Истанбул како би надгледао скидање гипса који је покривао византијске мозаике. Kасније ће рећи – једног дана те 1934. године, када сам разговарао са Ататурком, Света Софија је још била џамија. Следећег јутра, када сам дошао, тамо је стајао натпис написан руком самог Ататурка "Музеј је затворен због радова".

"Хришћани су очекивали да ће он исправити тај историјски грех и да ће претворити Аја Софију у оно што јесте, а то је црква, али Ататурк је проценио да не сме толико да изазива радикалне исламисте и нашао је компромисно решење: ни црква ни џамија. Међутим, Турци му то никад нису опростили до дана данашњег, све док пре неколико дана то није исправио Ердоган, они су сматрали да је он издао велико Османско царство, да је то била историјска грешка, да је подлегао притиску Запада како би успоставио односе са Грчком, дакле је то питање увек било на дневном реду", подсећа Војислав Лалић.

"Ататурк је 1935. године Свету Софију претворио у музеј да би конзерватори могли да раде на конзервацији цркве. Изнели су тада на светлост дана вековима прекривене малтером мозаике. Данас Свету Софију посети више милиона туриста годишње и она је један од најаблиставијих, најпосећенијих споменика града, према томе ја дубоко верујем да би она требало да остане музеј. Kао што је Истанбул место где се спајају Исток и Запад, где се сучељавају културе и цивилизације, мислим да нема ни најмање разлога, ни потербе, да се стварају тензије", каже Драган Вукић.

Данко Страхинић подсећа да је на 500. годишњицу освајања Цариграда први пут једним гестом скренута пажња на Свету Софију. У време Аднана Мендереса враћени су велики медаљони, један од најпрепознатљивијих симбола унутар Свете Софије, медаљони са именима четири калифа.

Турски историчар Сукру Ханиоглу, биограф Kемала-паше Ататурка, једном је записао: Ататурк и савременици потценили су силе отпора реформама и као и многи европски интелектуалци тог доба, били су убеђени да ће религија ускоро постати далека прошлост која ће избледети у сећању људи.

"Ердоган је увек имао разумевање за захтеве да се Аја Софија претвори у џамију, али се није усуђивао да то гласно и јасно каже. То није чудно јер је армија била чувар секуларизма, у Турској је Генералштаб од 1960. оборио четири владе, управо због тога што нису поштовали принципе секуларизма. Последња влада коју је армија оборила 1997. године је била Ербаканова. Неџмедин Ербакан је био радикални исламиста, ја бих рекао и фундаменталиста, генерали су му рекли: одлази", подсећа дугогодишњи дописник из Турске Војислав Лалић.

У Аја Софији први пут су читани одломци из Kурана 2015. године, после више од осам деценија. Следеће године први пут се из Аја Софије чуо езан, односно позив муслиманима на молитву. На сваку годишњицу освајања Kонстантинопоља окупе се верници који траже да се моле и у Аја Софији.

Драган Вукић каже да у Истанбулу постоји 2.500 џамија и да није баш неопходно да се моле у Светој Софији. "То је бацање прашине у очи човечанству, целом свету, као што ја бих се исто побунио када би у некој земљи хтели да затворе џамију или претворе џамију у цркву", наводи Вукић.

Неки су се надали да ће Ердоган одустати, да неће ићи до краја. Међутим, један од сигнала био је када је ове године 29. маја обележена годишњица освајања Kонстантинопоља. Тог дана је на Ердоганово инсистирање у Аја Софији одржано читање куранске суре и молитве која је преношена на државној телевизији, док се Ердоган у пренос укључио путем видео-линка.

Приказане су виртуелне, игране сцене освајања Цариграда, а прослава је окончана ватрометом.
"Света Софија је симбол, како турски политичари и Ердоган у последње време кажу, симбол њиховог суверенитета и симбол независности од Запада, она је за њих и политички и културолошки важан симбол, али је мени најзанимљивији тај детаљ у коме је неки сматрају малтене као талисман, да ако Аја Софија није џамија, Турској не може да крене набоље", каже Данко Страхинић.

Против одлуке Ердогана устао је његов некадашњи партијски саборац, аутор књиге "Стратегијска дубина", креатор неоосманизма, Ахмет Давутоглу. Поручио је да се један такав симбол не сме злоупотребљавати у дневнополитичке сврхе. Многи верују да одлука служи да се скрене пажња са економских проблема, са страдања турских војника у Сирији, са заглављености у Либији. Али и да Ердоган покушава да се симболички и политички врати у Истанбул, место где је почео политичку каријеру као градоначелник, а који је изгубио после последњих локалних избора.

Војислав Лалић подсећа да је Ердоган приграбио све гране власти и да га многи зато и називају изабраним султаном. "И он сада, кад је учврстио на тај начин власт, суочио се с великим економским проблемима, лоше је прошао на прошлогодишњом локалним изборима, кад је први пут изгубио Истанбул, а сам је пре тога рекао – ко победи у Истанбулу, тај влада Турском", наглашава Лалић.

После пада Цариграда у 15. веку и после стварања помесних православних цркава у 19. веку, моћ Цариградске патријаршије не може да се пореди са улогом у историји. Ипак, васељенски патријарх, Грк по националности, а Турчин по пасошу, данас је први међу једнакима у православном свету.

Ердоган "ујединио" хришћане 

Из свог седишта у истанбулском насељу Фанар, Вартоломеј је ових дана поручио: ако Аја Софија треба да буде богомоља, онда би морала да буде црква, јер је као таква и направљена. Папа Фрања рекао је да јако погођен због одлуке Турске. И Руска православна црква жали и поручује да та одлука може да доведе до великих подела.

"У Европи живи и ради више милиона Турака, уживају углед као вредни, радни и поштени људи, у Европу стижу милиони избеглица са Блиског истока, који беже од глади, и оваквим једним непромишљеним потезом створиће то на Западу један отпор, прво према Турцима који тамо раде, а онда и према избеглицама које долазе у Европу тражећи кров над главом и тражећи хлеб", сматра Драган Вукић.

На питање да ли је ово последњи ексер у ковчег секуларне Турске Kемала-паше Ататурка, Војислав Лалић одговара: "У сваком случају јесте један од последњих и мислим да, док је Ердоган на власти, мене не би зачудило да временом направи и калифат, јер се увођењем председничког система и огромних овлашћења понаша као да је султан."

Најпознатији турски писац и велики критичар Ердогана Орхан Памук поручио је: "Турци су поносни што су секуларни. Ово ће одузети тај понос нацији, у Турској више нема демократије."

Ердоган верује у управо супротно, да ће ово вратити понос нацији. Званичници кажу да ће туристи и даље моћи да долазе у Аја Софију, само ће и муслимани моћи да се моле. И то ће почети 24. јула.

Одлука Реџепа Тајипа Ердогана веома је храбра. На само због чињенице да су против ње и Америка и Русија, мада су многи од њих очекивали оштрију реакцију. Ердоган је у критици према себи ујединио и васељенског и руског патријарха и папу.

Али можда је највећу храброст испољио према Ататурку. Нико се није усудио да поруши толико темеља које је поставио оснивач секуларне Турске. А то је велика храброст, чак и за веома храброг човека какав је Реџеп Тајип Ердоган.