Ердоган обећао "ослобађање" Ал Аксе после Аја Софије

Контроверзна одлука о промени статуса цркве Аја Софије, која је 1453. године претворена у џамију, а потом у музеј, донета је контроверзно прошле недеље, пише Џерузалем пост.

"Ускрснуће Аја Софије најављује ослобађање џамије Ал Акса", наводи се на интернет презентацији Канцеларије турског председника.

"Васкрсење Аја Софије је поново запаљена ватра наде муслимана и свих потлачених, оборених и искоришћених", преноси израелски лист.

Говор који је био на турском језику преведен је мало другачије на арапски и енглески језик, као начин да се сакрије део ставова Анкаре о томе на који начин повезује Аја Софију са ширим планом, оцењује Џерузалем пост.

На арапском језику наводи се да је претварање Аје Софије у џамију део "повратка слободе Ал Аксе", што у ствари значи да би Израел требало да буде искључен из контроле старог града Јерусалима у коме се налази Ал Акса, оцењује лист.

Турски председник повезао је одлуку о оживљавању ислама из Букуре у Узбекистану са Андалузијом у Шпанији. Ова терминологија, која повезује Ал Аксу у Јерусалиму са Аја Софијом и Шпанијом, својеврсна је шифрована терминологија за ширу верску агенду, према тумачењу листа.

У турском преводу изгледа да није наведена иста референца на Шпанију као у арапском.

Реџеп Тајип Ердоган дуго се залагао за палестинску ствар и био је екстремни критичар Израела, између осталог када је напустио позорницу у Давосу током разговора с бившим председником Израела Шимоном Пересом 2009. године.

Турска је тада послала флотилу у Газу да покуша да прекрши израелску блокаду Газе, што је довело до погибије десет турских држављана када су израелске снаге извршиле рацију на брод Мави Мармара, поддсећа лист.

Повезивање велике промене у Аја Софији са Јерусалимом показује да су амбиције Анкаре много веће од пуког успостављања исламских молитви у историјској џамији и цркви у Истанбулу; то је део шире исламске агенде за регион, сматра израелски дневник.

"Анкара жели да буде главни арбитар о питањима ислама"

У тексту се наводи да је турска владајућа Странка правде и развоја повезана са Муслиманским братством, а Турска је блиски савезник Хамаса у Гази, који је такође повезан са Муслиманским братством.

Ова стратегија Турске иде ка већем утицају широм региона са групама истомишљеника и земљама, попут Kатара и Владе Националног споразума у Либији. Турска настоји да замени Саудијску Арабију и друге земље у региону, као што су Египат и Јордан, као главни арбитар онога што је "исламско", пише Џерузалем пост.

То значи, наводи лист, да руководство Анкаре верује да су његове промене у Аја Софији само један корак већег верског милитаристичког плана на Блиском истоку.

Турска је, подсећа лист, напала део источне Сирије у октобру 2019. године након депопулације курдског региона Африн у Сирији у јануару 2018. године. Турска је тада регрутовала сиријске избеглице за борбу у грађанском рату у Либији, као део енергетског и војног договора са Триполијем, напомиње лист.

Турска је у јуну покренула ваздушне нападе у Ираку против курдских група, тврдећи да се боре против "тероризма". Једног дана, Турска би чак могла да усмери своју пажњу на Јерусалим. Говор о Аја Софији јасно је назначио да је то на дневном реду у будућности, закључује Џерузаелм пост.