Аја Софија у центру светске пажње, какве последице ће имати Ердоганов потез

Одлука суда у Турској којом се Аја Софија претвара у џамију, одјекнула је широм света. Коментаришу је политичари и они који су забринути за светску баштину. Тако је шеф дипломатије Европске уније изразио жаљење и указао је да Аја Софија има снажну симболичку, историјску и универзалну вредност, док је представник грчке владе Стелиос Пецас изјавио да ће Грчка учинити све што је у њеној моћи да турске власти сносе последице због одлуке.

Историјска одлука Кемала Ататурка из 1934. године, којом је Аја Софија претворена у музеј, поништена је, а турски председник Реџеп Тајип Ердоган, најавио је да ће Аја Софију као џамију отворити молитвом 24. јула. Одлука је била очекивана, сматра професор Дарко Танасковић, иако су се многи надали да она неће бити донета.

"Сматрам то једним новим кораком у процесу систематског спровођења неосманистичке доктрине у Ердогановој политици. Сматрам да је она дошла у тренутку када с једне стране председнику Ердогану, чији је положај у земљи пољуљан после последњих избора, потребан тако јак гест према својим гласачима, пре свега исламислитички оријентисаним. А с друге стране, на спољнополитичком плану отпали су они разлози који су га наводили да до сада тактизира", рекао је оријенталиста Дарко Танасковић, некадашњи амбасадор Србије при Унеску.

Турски нобеловац Орхан Памук разочаран је одлуком о промени статуса Аја Софије, јер је она знак модерног турског секуларизма. Руска православна црква наводи да би одлука могла да доведе до још већих подела, а грчко министарство културе да је "отворена провокација" цивилизованом свету.

"С једне стране, нама као хришћанима наравно овај тренутак ни мало није лак, а са друге стране у Унеску постоји нешто што бисмо могли назвати сивим зонама. Морамо то знати. Аја Софија није уписана као посебно добро на светској баштини, као серијски упис више добара историјски споменици Истанбула и оно што је значајно у конвенцији о светској баштини, није спецификована намена ни једног објекта. То је дало могућност за ово што се догодило. Унеско је изашао са својом изјавом и она каже да Унеско препоручује да се пре дефинитивне одлуке обаве консултације са локалним заједницама", поручује проф. Горан МИлашиновић, председник Националног комитета за сарадњу са Унеском.

Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу недавно је објашњавао како са становишта конвенције о заштити светског наслеђа нема ничега спорног у промени намене објекта који је заштићен, а да се не сме физички интервенисати без сагласности стручног тела Унеска. Управо овакво поједностављено објашњење, сматра професор Танасковић, упућује на опрез.

"Ако би се водили логиком да је могуће мењати намену и статус неког добра у зависности од политичких одлука оне државе на чијој територији се добро налази, онда би свакако споменици на Косову и Метохији били угрожени, па је стога веома важно да Косово не постане чланица Унеска јер би после све било много компликованије са становишта ове логике о којој разговарамо", рекао је професор. Танасковић.

Велелепна грађевина у Истанбулу, Храм свете Софије, пуних девет векова је била централна византијска црква. Падом Константинопоља 1453. године, претворена је у џамију, добија четири минарета, а зидне слике и мозаици су пребојени и прекривени стиховима из Курана. Од 1934. гдине Аја Софија је музеј и споменик културе под заштитом Унеска.