Суд у Турској одлучио – Аја Софија постаје џамија

Турски суд поништио је у уредбу из 1934. године којом је истанбулска Аја Софија претворена у музеј и утрла пут преображају зграде у џамију упркос међународним упозорењима против таквог потеза. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган потписао је декрет о тој одлуци. Ердоган је најавио је да ће се прва молитва у Аја Софији обавити 24. јула.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган предложио је враћање статуса џамије грађевини која се налази на листи светске баштине Унеска, једном од кључних места и византијске хришћанске и муслиманске османске империје, а сада једног од најпосећенијих споменика у Турској, преноси Ројтерс.

САД, Грчка и црквени лидери били су међу онима који су изразили забринутост због промене статуса грађевине из 6. века, претворене у музеј у првим данима модерне секуларне турске државе под вођством Мустафе Кемала Ататурка.

"Закључено је да се актом о нагодби додељује статус џамије и њена употреба на други законски начин није могућа", наводи се у пресуди Државног савета, највишег турског административног суда.

Суд је навео да је одлука владе из 1934. године, којом је Аја Софија престала да се користи као џамија и дефинисала њену употребу као музеј, није у складу са законом.  

Ердоган: Прва молитва 24. јула 

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потписао је декрет о враћању истанбулске Аја Софије у џамију.

Ердоган је на свом Твитер налогу објавио декрет који је потписао и рекао да је донесена одлука да се контрола над џамијом Аја Софија преда верској дирекцији земље и поново отвори ради (муслиманског) богослужења, преноси Ројтерс.

Према његовим речима прва молитва ће се обавити 24. јула. Наводи да ће Аја Софија бити отворена за муслимане, хришћане и све странце. 

Истиче да је трансформисањем Аја Софије у џамију Турска показала своја суверена права, преноси Ројтерс.

Унеско: Жалимо што одлука није била предмет дијалога 

Одбор за Светску културну баштину Унеска саопштио је да ће преиспитати статус Аја Софије након што је најављено да она поново постаје џамија.

Унеско је навео да одлука о трансформисању Аја Софије у џамију поставља питање о утицају њене универзалне вредности као месту важности које надилази границе и генерације, што је неопходно да би неки објекат био на листи.

"Жалимо што одлука Турске није била предмет дијалога, нити претходног обавештења", навео је Унеско у саопштењу.

Унеско је позвао турске власти да отворе дијалог без одлагања, како би се задржао статус Аја Софије.

Асоцијација која је покренула судски случај који траје 16 година, саопштила је да је Аја Софија власништво отоманског вође који је 1453. заробио град и претворио већ 900 година стару византијску цркву у џамију.

Грчко министарство културе: Отворена провокација за цивилизован свет

Грчко министарство културе саопштило је да је пресуда турског суда којом би се Аја Софија могла претворити у џамију "отворена провокација" за цивилизовани свет, наводи Ројтерс.

"Данашња одлука, која је настала као резултат политичке воља председника Ердогана, отворена је провокација за цивилизовани свет који препознаје јединствену вредност и екуменске природе споменика", нагласила је министарка културе Грчке Лина Мендони у писаној изјави.

Руска православна црква: Одлука би могла да доведе до још већих подела 

Руска православна црква изразила је данас жаљење што турски суд није узео у обзир њену забринутост када је донео пресуду да је одлука о томе да истанбулска Аја Софија постане музеј била незаконита.

Она је навела да би одлука могла да доведе до још већих подела, пренели су руски медији. 

Аја Софија или Света Софија је бивша православна патријаршијска базилика, касније царска џамија, а сада музеј.

Од времена завршетка градње 537. па све до 1453. године, служила је као православна саборна црква и седиште васељенског патријарха, осим између 1204. и 1261. године, када је претворена у католичку цркву за време Латинског царства.

Грађевина је била џамија од 29. маја 1453. до 1931. Затим је секуларизована и отворена као музеј 1. фебруара 1935. године.

Аја Софија је била највећа црква на свету скоро хиљаду година, све док није завршена Севиљска катедрала 1520. године.