Хоће ли "јурофајтер тајфун" добити наследника или наследнике

Посматрајући пројекте нових борбених авиона можемо да заључимо да су амбиције кључних играча велике. Планира се улагање огромних своти новца, а осим тога биће потребно и велико знање и стрпљење.

Приметан је акценат на развоју авионике, сензора, софтвера – свега онога што може да олакша пилоту извршење мисија, али и да потпуно елиминише пилота из кокпита.

На челу колоне су традиционални ривали који имају опипљиве разултате – САД и Русија. Колико је развој савремених авиона тежак посао сведочи то што ће Русија вероватно тек ове године увести у употребу свој авион пете генерације Су-57. Такође САД је са партнерским земљама имала много проблема током развоја вишенаменског авиона Ф-35.

Сан о ловцима нове генерације траје и у другим напредним земљама које не желе да стратешки много заостану, а посебно интересантна ситуација је у Европи.

Свака прича о савременим европским ратним авионима мора да укључи "јурофајтер тајфун", за који многи верују да представља најуспешнији европски пројекат из области одбране. Међутим, паралелно за развојем тог авиона рађено је и на француском "рафалу" и шведском "грипену".

Све то су одличне летелице четврте генерације који су се показале веома успешнима. Али, питање је да ли је могла да постоји само једна и да ли је грешка што су они развијани истовремено. Наравно, одговор ће зависити од онога кога питате. Ипак, развој борбених авиона најчешће, у мањој или већој мери мора да укључи сарадњу више земаља и компанија.

Тренутно се на тлу Европе опет паралелно ради на два пројекта борбених авиона који би требало да замене првенствено "јурофајтере". Модели развоја на неки начин прате причу о Брегзиту, јер са једне стране лидер је Велика Британија, а са друге су Немачка, Француска и Шпанија.

"Темпест" и ФЦАС

Пре две године представљен је пројекат "темпест", као део нове британске одбрамбене стратегије. То је концепт ловца нове генерације који развијају ратна ваздухопловства Велике Британије и Италије.

Формиран је конзорцијум "Тим темпест" у који су укључене компаније "БАЕ системми", "Ролс Ројс", "Леонардо" и МБДА. Влада Велике Британије је најавила да ће између 2018. и 2025. године потрошити око две милијарде фунти за развој пројекта. Циљ је да нови авион уђе у употребу у Британији и Италији 2035. године и да замени "јурофајтер тајфун".

Интересатно је да су у јулу прошле године Велика Британија и Шведска потписале меморандум о разумевању у циљу истраживања начина за заједнички развој технологија за авионе шесте генерације.

РАФ је током Другог светског рата користио авион сличног имена – "хокер темпест", који је такође био напреднија верзија "хокер тајфуна".

Предвиђено је да "темпест" буде авион шесте генерације који ће користити нове технологије. Требало би да може да лети без пилота и да контролише дронове. Ту су и други напредни системи засновани на вештачкој интелигенцији, али и ласерско оружје.

Још једна технологија која се развија за "темпест" је мрежа сензора која ће да сакупља податке важне за координацију напада. Циљ је и да се развије моћан мотор, али и виртуелни кокпит који би се приказивао на шлему пилота. Крајем прошле године компанија "Леонардо" је саопштила да је развила потпуно нови радар за "темепест".

С друге стране ту је ФЦАС (Future Combat Air System), а носиоци пројекта су "Ербас" и "Десо авијација". Циљ и жељене карактеристике слични су као код "темпеста". Авион шесте генерације требало би да између 2035. и 2040. године замени француке "рафале", немачке "тајфуне" и шпанске Ф-18.

Очекују се пробни летови прототипа око 2025. године.

Идеја је рођена 2017. године када су Немачка и Шпанија затражиле од "Ербаса" да предложи концепт новог ловца, а годину дана касније та компанија и француска "Десо авијација" су објавиле да ће заједнички радити. У пројекат се укључила и Шпанија.

Гласови разума из "Ербаса"? 

Може се анализирати колико су паралелни пројекти развоја авиона шесте генерације реални, али оно што је сигурно јесте да ће бити веома скупи. Из "Ербаса" су се већ неколико пута чули гласови који доводе у питање њихову исплативост.

Последњи је био глас директора компаније задуженог за одбрану и свемимр Дирка Хока, који је исказао жељу да Велика Британија и ЕУ уђу у заједнички програм када се заврше преговори о трговинском споразуму, за шта је крајњи рок 31. децембар ове године. Он верује да би преговори о одбрамбеним пројектима могли да почну наредне године.

"Ми не можемо да приуштимо два система тог обима која се развијају као конкуренција у ЕУ и Великој Британији", рекао је Хок.

Та изјава вероватно осликава начин размишљања у "Ербасу" јер је генерални директор компаније прошле године указао да би требало да постоји један програм развоја новог европског ловца.

Увођење авиона шесте генерације у употребу делује далеко, али свакако да ће водеће европске земље размотрити предлоге "Ербаса" који можда и јесу гласови разума.

"Јурофатер" се не предаје 

До тада, очигледно је да се ни "јурофајтер тајфун" неће предати, јер се показао као погодна платформа за имплементацију нових технологија.

У тексту за Eurofigter World Magazine, на званичном сајту "јурофатер тајфуна" аутор Тони Гарнер тврди да они који верују да је тај авион достигао врхунац грдно греше и додаје да најбоље године тек долазе.

Анализирао је могућности продаје и као пример навео да је Немака спремна да замени комплетну флоту "тајфуна" из прве транше са 30 авиона направљених према последњим стандардима. То значи да ће нови "тајфуни" имати радар са електронским скенирањем и ажурирани софвер.

Као важну ствар је нагласио то што многе земље већ имају поверење у тај авион и што желе да га унапреде.

Сетимо се и да је прошле године "Ербас" најавио нову верзију "јурофајтер тајфуна" са могућношћу електронског ратовања". Тада је речено да би авион могао да уђе у употребу 2026. године, и на фотографијама је приказан фантастичан мултифункционални дисплеј и кокпит.

Док многима авиони шесте генерације делују као сан, постепено увођење нових технологија на већ постојеће авионе је реалније, а може и представљати пут ка потпуно новим летелицама.

Творци "јурофајтер тајфуна" истицали су да је он, осим што је фантастичан авион, и симбол сарадње међу државама, јер су у његовом развоју учествовале Велика Британија, Немачка, Италија и Шпанија.

Гарнер додаје и да он од првог дана нуди решења која представљају баланс између политике, суверенитета, буџетских могућности и оперативних способности.

О европском авиону или европскима авионима шесте генерације много тога има неизвесног, али је сигурно да ће бити потребно много балансирања.