Споменици као жртве закаснелог обрачуна са историјом

Да ли борба против расизма значи и уклањање споменика који се повезују са колонијализмом и робовласништвом? То је дебата која се води од када су после смрти Џорџа Флојда демонстранти, не само у Америци, кренули да руше споменике. Тако се дошло и до удара на споменике Черчилу, Колумбу, па чак и Гандију. Да ли је време за обрачун са историјом и и где ће овај обрачун са споменицима да нас доведе?

Подсетимо се на почетку сцена из Шарлотсвила у Вирџинији 2017. године. Био је то скуп америчких неонациста, белих супрематиста, укртако свих могућих ултрадесничара.

Уз расистичке и антисемитске слогане, протестовали су због почетка уклањања споменика личностима које су биле на пораженој страни у време америчког грађанског рата.Тачније, из редова Конфедерације која је подржавала робовласништво на америчком југу.

Идеја о уклањању споменика озбиљно се разматра од 2015. када је један бели супрематиста убио девет Афроамериканаца у Чарлстону у Јужној Каролини.

Протест у Шарлотсвилу завршио се тако што је једна особа која је демонстрирала против окупљања десничара, изгубила живот када је аутомобил улетео у групу окупљених људи. Тада су се појавили још жешћи захтеви да се споменици који практично "славе расизам" уклоне. Неки су ипак преживели до данас.

После убиства Џорџа Флојда, међутим, ни за споменике више ништа није исто.

"Ја бих рекао да је ово што се догађа у Сједињеним Државама нека врста закаснелог обрачуна са сопственом историјом. Чињеница је да је сазрело уверење да расизам у Америци није само нешто што је инцидентно, већ је и систематски уграђено у друштво и политички систем", каже за РТС некадашњи дописник из САД Милан Мишић.

Споменици се уклањају, а симболи Конфедерације повлаче из употребе на институционалном нивоу. У Ричмонду у Вирџинији, на пример, већ 130 година стоји споменик Роберту Лију, чувеном генералу Конфедерације.

Сада изгледа као Берлински зид 1989. прекривен порукама и графитима. Градоначелник је рекао да ће га уклонити до 1. јула. И Пентагон је почео дискусију о промени имена десет војних база названих по генералима Конфедерације.

Милан Мишић сматра да се статуе, посебно оне које су дуго у неком друштву, тумаче као симболи, наслеђе историје и подсећа да једна школа мишљења говори да их не треба рушити и да треба оставити "споменике заблудама".

Проблем је што се у овом случају оне тумаче као одређен поглед на историју, жал и оправдавање једног од најбруталнијих система на свету, јер робовласништво је подразумевало да су робови покретна имовина.

"Треба и да се подсетимо да је расизам првобитни грех америчке историје", каже Мишић.

"Очеви оснивачи су, усвојивши Декларацију о независности, рекли да су сви људи од творца створени једнаки. У исто време изгласали су продужетак робовласништва, што је значило и да се при бројању сваки црнац рачуна као три петине белог човека".

Колонијализам дошао на наплату

Неочекиваном силином, протести против расизма изазвани убиством Џорџа Флојда проширили су се на земље које имају колонијалну прошлост.

Управо захваљујући таквој прошлости је Велика Британија називана империјом где сунце не залази. Протести на Острву међутим, имају данашње разлоге. Ако сте црнац у Британији, статистике показују да је девет пута већа шанса да вас полиција заустави, три пута да вас ухапси, а пет пута да ће на вас бити отворена ватра.

Ипак, полицијска бруталност нити број убиства повезаних са полицијом, нису ни приближне бројкама у Америци.

"Организатор протеста, британска подружница организације "Black lives matter" покушава да људима који доживљавају полицијску неправду да имена, презимена. У томе помажу и друштвене мреже, јер има бројних снимака где се приказује та дискриминација", каже дописник РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић.

"На протестима демонстранти носе плакате са именима тих људи и они више нису статистика, постају људи којима је учињена неправда".

Ни британске статуе нису поштеђене. Међу њима је много људи који су историјски значајни за Британију, неки су били и филантропи. Међутим у биографијама неретко сазнајемо да су били расисти, неки конкретно трговци робљем.

Дебата о споменицима која се води годинама. А да ће нешто морати да се реши показује пример из Бристола где је споменик Едварду Колстону срушен и бачен у луку. Био је трговац, филантроп и трговац робљем. Посебно је споран Сесил Роудс, оснивач Родезије, данашњег Зимбабвеа.

"Универзитет у Кејптауну у Јужној Африци и даље носи његово име, имамо и Роудс ступендију. Али јасно је да је Роудс био отворени расиста", подсећа Ивана Милорадовић.

Говорио је да је англосаксонска раса супериорна и да "што више Земље настанимо, то боље за Земљу". Али поново се поставља питање, треба ли га посматрати у контексту времена или кроз данашњу призму. Када је реч о славним личностима као што су Черчил и Бајден Пауел, оснивач скаута, то није тако једноставно.

Градоначелник Садик Кан је даскама заштитио споменике од деомонстраната. То је изававло бес премијера Џонсона који сматра да "не можемо прекрајати историју, већ је морамо прихватити каквом јесте".

Леополд - монструм (и)ли градитељ

Следећа је настрадала статуа краља Леополда у Белгији. Ова земља је током 19. и почетком 20. века управљала великом територијом у Африци коју данас заузима ДР Конго. Краљ је том територијом управљао као својим приватним поседом.

Како преноси дописник РТС-а из Брисела, Душан Гајић, за тај период се везује брутална експлоатација локалног становништва.

"Говори се о милионима жртава, неки упоређују тај период са геноцидом и неделима које су касније починили Хитлер и Стаљин. С друге стране белгијска историја бележи Леополда II као владара који је формирао модерну земљу, оставио печат на формирању многих белгијских градова укључујући и Брисел".

Леополд Други се памти као краљ градитељ, али је између осталог у Белгији изградио и Музеј Африке, што је практично био људски зоолошки врт. После реакција на протесте у Америци, сада се у Белгији говори о оснивању парламентарне комисије за колонијализам, чак и о могућем извињењу Владе или краља.

"Неких 70 јавних места у Белгији носи име краља Леополда II, било да су то улице, тргови, станице или статуе. Шта учинити са њима? Неке су ових дана уклоњене, друге ће можда добити пропратно објашњење у колонијалном контексту. Свакако, то није могуће урадити преко ноћи", каже Гајић.

Расизам, Француска, Шарл де Гол

Сличне догађаје није избегла ни Француска. После сукоба демонстраната и полиције на улицама, на ред су дошли и споменици.

Пре неколико дана је на југоистоку земље с постамента срушено попрсје Леона Гамбете, шефа дипломатије, председника Савета министара из друге половине XIX века, и једног од оснивача тзв. Треће француске републике који је заступао политику колонијализма.

Пре тога је некадашњи познати фудбалер Викаш Дорасо, сада кандидат на изборима у Паризу, симболично именом Полет Нардал, прве црнкиње која је студирала на Сорбони, прелепио назив улице која носи име по научнику Жоржу Кивијеу, који се бавио компаративном анатомијом из XIX века.

Имао је расистичке предрасуде и афричке црнце сматрао нижом расом", каже дописник Вечерњих новости из Париза Горан Чворовић.

Портпаролка француске владе је рекла да би могло да се постави питање промене имена авеније Бижо у Паризу, названој по маршалу из XIX века који је био гувернер Алжира и спроводио технику спаљене земље. По њему се у Француској зове више булевара, авенија и школа. Једна његова фигура је и на фасади Лувра.

Демостранти нису поштедели ни генерала Шарла де Гола. Оскрнављено је више споменика, понегде је његово лице прекривено наранџастом бојом уз натпис да је био присталица робовласништва.

"Председник Макрон је недавно у обраћању нацији рекао да ће се Француска борити против расизма и дискриминације али и рекао да неће брисати трагове из историје и неће рушити споменике", каже Чворовић.

"Из окружења француског председника стигли су предлози да се уместо тога подигну споменици личностима против којих су се бориле сада спорне личности, и да се тако успостави историјска равнотежа".

Колумбо, Ганди, Цезар

И ту није крај. У Америци се не позива искључиво на уклањање статуа из времена грађанског рата. Тако је у неколико места уништен споменик Колумбу.

У Ричмонду је статуа оборена, запаљена и бачена у језеро. На постаменту је исписано "Колумбо представља геноцид".

"То је такође подсећање на део историје који је данас улепшан", каже Милан Мишић.

"Да је освајање новог света праћено геноцидом према домороцима. Почетак је наравно, откриће Америке".

У још једној бившој колонијалној сили, Шпанији, нема протеста, мада је група чланова градског већа Барселоне већ тражила уклањање чувеног споменика Колумбу, јер је то споменик колонијализму. Проблем за оне који би да га уклоне је и што је овај споменик један од оних који највише привлачи туристе.

Поставља се питање је докле треба ићи са уклањањем споменика за које се сматра да славе колонијализам. У Оксфорду је сада на пример проблематичан захтев да се скулптура Сесила Роудса уклони са Оријел колеџа чији је он био највећи добротвор.

Још је спорнија петиција за уклањање споменика Махатми Гандију у Лондону, јер је један његов биограф, тачније његов унук, писао да је имао предрасуде према црном становништву као млад адвокат у Африци.

"Постоје историчари и биографи који мисле да то није тачно, али зар није Гандијево дело оно које је преиначило те његове ставове", каже Ивана Милорадовић.

"Ту је питање, можемо ли да се мењамо, да ли се наши ставови током живота делима мењају? То је део дебате, зато је мало вероватно да ће Ганди бити уклоњен. Иначе, бивши лабуристички посланик за Тотeнхем, место где су били расни немири 2010. је изјавио да ће, пошто је он открио ту Гандијеву статуу, важну за индијску Гуџарат заједницу, њу ако треба и физички бранити.

"Дотле иду страсти, јер статуе су симболи прошлости, али и политичких ставова. Ови протести су покренули значајну дебату, али питање је да ли ће уродити плодом или довести до самог апсурда."

Остају бројна питања, шта чинити са статуама Конфедералиста на Капитол Хилу у Вашингтону, како третирати осниваче америчке нације за које су сви људи били једнаки сем робова? Ових дана је ХБО, са једне платформе уклонио класик "Прохујало са вихором" због како је наведено, искривљене слике задовољних робова и херојских робовласника.

Стижу и упозорења – да вандализација неких споменика, попут Де Голових у Француској изазива и супротну реакцију и чак може да потхрањује десничаре. Нешто слично већ смо видели у Лондону.

И иде ли се предалеко у историју у жељи да се исправе неправде? Ево сликовитог примера из Белгије.

После статуе краља Леополда, Белгијанци су иронично коментарисали да треба уклонити Цезара јер их је покорио пре 2.000 година. И онда је прошлог викенда у Фландрији, на споменику Цезару откинуто копље и исписана реч "лопов".