Трамп не уме да реши расне проблеме, али колико су то успевали његови претходници у Белој кући

Старији Џорџ Буш био је шеф Беле куће у тренутку када је Америка запала у озбиљну кризу, пошто су полицајци у Лос Анђелесу најмање 50 пута шутнули и ударили пендрецима Роднија Кинга, којем је током овог дивљања пукла лобања.

Четворица полицајаца оптужена су због овог напада, али их је порота годину дана касније ослободила, што је покренуло велике нереде у "граду анђела"

Буш је непосредно после напада на Роднија Кинга био "згрожен" поступком полицајаца, али је слао другачије поруке годину дана касније када су гневни демонстранти демолирали Лос Анђелес.

"Ове страшне сцене потичу нас да окончамо ово ужасно насиље и бруталност. Припадници снага реда не могу се постављати изнад закона. Смучило ми се док сам гледао сцене пребијања", рекао је старији Буш, непосредно после напада на Роднија Кинга.

Годину дана касније, када су демонстранти гневни због ослобађања све четворице полицајаца оптужених за пребијање Роднија Кинга изашли на улице, старији Буш није више помињао сам чин, већ се махом обрушио на последице.

"Оно што смо видели у Лос Анђелесу нема везе са људским правима... Овде је реч о бруталности руље, кратко и јасно". Рекао је Буш. "Био сам бесан када сам то видео. Болело ме је...".

Клинтонова закаснела реакција

Серија контроверзних догађаја са јасном расном позадином пратила је председниковање Вилијема Џеферсона Клинтона, укључујући и скандалозно злостављање Абнера Луиме у Њујорку.

Луима, који је у Њујорк дошао са Хаитија, полиција је ухапсила испред ноћног клуба у Бруклину, пре него што га је подвргла средњевековним методама мучења. Према наводима истраге, био је пребијен и сексуално злостављан, након чега је пребачен у болницу.

Њујоршка полиција је трапаво покушала да заташка овај зочин, али су полицајци касније осуђени на 30 година робије, док је Луима добио око осам милиона долара обештећења.

Суђење је пратио читав низ контроверзи па је Њујорк у неколико наврата био поприште озбиљних демонстрација.

Други случај који је обележио Клинтонову еру било је убиство Ентонија Баеза у Бронксу. Баез је случајно лоптом погодио полицијски аутомобил, након чега су полицајци покушали да ухапсе његовог брата. Ентони је протестовао због хапшења, али су га полицајци савладали и угушили.

Случај би, да су телефони имали камере, био прилично сличан начину на који је умро Џорџ Флојд. Око овог случаја дигла се силна бука у Америци, а један од полицајаца осуђен је на седам година затвора. Град је Баезовој удовици исплатио три милиона долара.

Клинтон се није изјашњавао о ова два догађаја, али је, додуше са годину дана закашњења, био приморан да реагује када је њујоршка полиција испалила 41 метак ка Амадоу Дијали. Младић из Гвинеје је погођен 19 пута.

У уопштеном обраћању нацији, месец дана после пуцњаве, Клинтон је начелно осудио полицијску бруталност, али ни једном није поменуо Дијалу.

Да трагедија буде већа, Дијала је убијен без икаквог разлога, пошто су га напала четворица полицајаца у цивилу. Полицајци су, касније, тврдили да су га помешали са осумњичен за силовање, али су тврдња показала неоснованом.

Случај је изазвао бројне контроверзе и прави мали рат на Википедији, јер је њујоршка полиција невешто покушала да измени опис догађаја, али са компјутера који су се налазили у седишту полиције највећег града у САД.

После пресуде, Клинтон је оштро критиковао пороту која је ослободила полицајце, наводећи да се то "никада не би догодило да је у већински белачком насељу на такав начин убијен бели младић".

Нечујни млађи Џорџ Буш

Међу хиљадама изјава Џорџа "даблју" Буша о свему и свачему , ниједна се није односила на два прилично запаљива догађаја током осам година које је провео у Белој кући.

Млађи Буш је био шеф државе када је полиција у Њу Орлеансу 2005. године убила две и ранила четири ненаоружане особе у догађају познатом као "Пуцњава на мосту Денцингер".

Укратко, полицајци су отворили ватру на групу Афроамериканаца на мосту, без икаквог разлога, тврдећи касније да су мислили да су починили неко кривично дело. Млађа од две убијене особе имала је само 17 година. После суђења током којег су полицајци признали кривицу, првобитне казне су им драматично скраћене.

Буш се о овом случају није оглашавао, као ни о убиству Шона Бела, кога су после момачке вечери у Бронксу 2006. године убили полицајци у цивилу. Случај је, као и бројни слични, био праћен бројним контроверзама, пре свега због начина на који су полицајци уопште почели да пуцају на Бела. На концу, Бел је подлегао повредама пошто је у њега и пријатеље испаљено чак 50 метака.

Млађи Буш се није оглашавао док су улицама Њујорка марширале хиљаде људи, тражећи правду за Бела. Уследило је суђење, током којег је њујоршка полиција тврдила да је Шон Бел дилер дроге и да су његови пријатељи платили бившег осуђеника да убије шефа полиције.

На крају, тројица полицајаца оптужена у "Случају Бел" су ослобођена, али су одмах након тога напустили полицијску службу.

Тешки дани Барака Обаме

Две године пре истека другог мандата Барака Обаме, пролазник је у Њујорку снимио како полицајац гуши Ерика Гарднера. На сминку се, као и у случају Џорџа Флојда, чују његове последње речи "Не могу да дишем".

Суштински, полиција је сумњала да је Гарднер пролазнику продао једну цигарету из кутије на којој није било акцизне маркице, а његову смрт следила је серија демонстрација на којима се окупљало по неколико хиљада људи.

Оптужница против полицајца никада није подигнута, а Обама је говорио о "америчком проблему".

"Када сви немају једнак третман пред законом, онда је то проблем", рекао је Обама, кога су организације које окупљају Афроамериканце оптуживале за благу реакцију.

Ни месец дана касније, полицајац је у Фергусону у Мисурију убио Макла Брауна, после чега су уследиле недеље протеста и жестоке реакције јавних личности, од Леброна Џејмса и Двејна Вејда до бројних песама посвећених овом догађају.

"Морамо да схватимо да ово није ствар која се тиче Фергусона, већ читаве Америке. Начинили смо огроман напредак у односима између раса током протеклих деценија. И сам сам био сведок тога. Ускраћивање тог напретка за Америку представља ускраћивање могућности да се промени", рекао је Обама.

Мајкл Браун је убијен после серије никада до краја разјашњених догађаја. Убио га је полицајац Дин Вилсон који га је прво погодио у руку, након чега је Браун покушао да побегне. Вилсон га је сустигао и испалио у њега још шест хитаца.

Одмах након пуцњаве у Фергусону су избили нереди, а истрагу је, највероватније како би се смириле страсти, преузео Федерални истражни биро. Обављене су укупно три аутопсије са закључком да је Браун погођен са укупно шест хитаца, од чега два у главу. Такође, установљено је да Вилсон није пуцао у леђа Мајкла Брауна.

Различити наводи о околностима који су довели до ове трагедије изазвали су дубоке поделе у Америци и покренуо силне расправе о начину на који полиција користи силу. Такође, немали број политичара је тврдио да би Мајк Браун и даље био жив да није био црнац.

"Истина је да и даље имамо проблеме и да их заједнице у којима живе људи друге боје коже не измишљају", рекао је Обама, који је након овог догађаја покренуо посебан програм који је укључивао да полицајци носе камере.

До краја мандата, Обама се суочио са још три озбиљна догађаја - убиства Алтона Стерлинга у Батон Ружу и Пиланда Касла у Минесоти, као и пуцњаву у којој је страдало пет полицајаца у Даласу.

Стерлинг је убијен хицима из ватреног оружја док је већ савладан лежао на земљи. Касл је страдао јер је полицајцу рекао да у аутомобилу има пиштољ, након чега се овај успаничио и пуцао. У аутомобилу се налазила Каслова четворогодишња ћерка.

Ова убиства у великој су мери на површину избацила дубоке поделе које владају у САД, а релативан мир који је настао после тих догађаја поново је уздрмало убиство петорице полицајаца у Даласу.

Полицајце је из заседе убио Мика Џонсон, који је том приликом ранио и двојицу пролазника. Као што су после убистава Афроамериканаца устали борци за људска права, смрт полицајаца ојачала је глас присталица тврђег односа државе према криминалцима.

Обама се нашао на ветрометини, па је покушао да смири страсти наводећи да "не треба поредити вредност живота".

"Морамо признати чињеницу да је за нама сложена историја и да све те ствари још нисмо решили. Не очекујем да ћемо те проблеме решити за мог живота или живота моје деце, али можемо чинити боље", рекао је Обама.