"Мали Трамп" булдожерског стила – која је следећа станица Ричарда Гренела

"Рик Гренел ради фантастично, невероватан је. Земља му много дугује."

Овако Ричарда Гренела описује Доналд Трамп. У Европи, тачније у Немачкој, Гренел изазива другачије реакције. Тамо користе израз "мали Трамп", а политичар Волфганг Кубицки је чак рекао да се понаша као окупациони комесар. Рекло би се да одлазећем амбасадору Америке у Берлину једва чекају да виде леђа.

Новинар Дојче велеа Иван Ђерковић каже да су својевремено неки медији у Немачкој писали да Гренел твитује као да пуца из митраљеза. Прошле недеље је као одговор на коментар да Немачка може да одахне пошто одлази написао: "Правите велику грешку ако мислите да је сада са притиском готово, не познајете Американце."

"Немачка стварно у последњих тридесетак година не познаје такве Американце, или бар такве америчке амбасадоре", каже Иван Ђерковић.

Овај необични Американац који одлази из Берлина гаји нешто што последњих година зову "булдожерским" стилом у политици.

"Он одражава и суштину и стил Трампове политике, то је то њихово сагласје", сматра Љиљана Смајловић.

"Гренел има и по суштини и по стилу нешто што Трампу годи. Дрзак према новинарима, тврд на Твитеру, све оно што је Трамп, такав је Гренел у некој другој области", закључује новинарка Недељника.

Почетак његове каријере треба пратити од времена председника Џорџа Буша Млађег. Гренел је осам година био портпарол америчке мисије при УН, а после доласка демократа на власт, отворио је консултантску кућу у којој је радио за бројне републиканце.

Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, подсећа и да је био један од редовних коментатора Фокс њуза.

"У високу политику га је винуло што је међу првима подржао Трампа још 2016. године, када није изгледао као известан кандидат за председника и када су многи потцењивали моћ овог могула да уђе у Белу кућу", додаје Радичевић.

Дисциплиновање Немачке

Пошто је добио изборе, Трамп Гренела шаље као амбасадора у Немачку где ће убрзо сви знати за њега.

Између осталог у интервјуу за амерички десничарски портал Брајтбарт, навео је да намерава да се умеша у европску политику како би "оснажио конзевративце широм Европе".

Такав дискурс проблематичан је за Немачку пошто се у тај Гренелов концепт, у земљи у којој ће бити амбасадор, уклапа десничарска Алтернатива за Немачку (АфД). Што се тиче уплитања у локалну политику, ту је тек било изненађења.

"Гренел је знао и да притисне и да запрети", подсећа Иван Ђерковић.

"Претио је немачким фирмама на пример, да престану да послују са Ираном, што су оне онда и учиниле. Послао је претњу немачком министру привреде да ће Вашингтон, ако Немачка дозволи 'Хуавеју' да гради 5Г мрежу, смањити размену са тајним службама Немачке. Пројекат 'Северни ток 2' за руски гас био је му је трн у оку и ту се више пута оглашавао, последњи пут пре неки дан. Наравно против гасовода. Можда главна претња била је да ће САД повући војнике из Немачке зато што Берлин не издваја два одсто из буџета за одбрану", набраја Гренелове поступке Ђерковић.

Трампов човек за КиМ

Гренел, који је око годину и по дана иритирао немачке политичаре и јавност одједном је прошлог октобра добио нову улогу и то када је као специјални изасланик за Западни Балкан већ радио Метју Палмер.

Трамп је Гренела именовао за "специјалног председниковог изасланика за мировне преговоре Београда и Приштине.

Љиљана Смајловић сматра да је од првог минута било очигледно да је важнији од Палмера.

"Не зато што је Палмер неважан", каже, "него што је у дипломатији много важније ко има ухо председника и ко може у свако доба да дође до највиших председникових помоћника."

Много се затим говорило о томе да Трамп именовањем Гренела жели брзо решење за односе Београда и Приштине, како би то представио као спољнополитичку победу. Свакако, Гренел јесте био брз и активан. Био је и у Београду и у Приштини.

Током Гренеловог посредовања потписана је изјава о намерама за обнову железничког саобраћаја између Београда и Приштине, као и успостављање авио-линије између два града. У Београду је 24. јануара ове године рекао да је фокусиран на то да кроз политичке дискусије помогне економији.

"Политику остављам вама", рекао је Гренел.

За Љиљану Смајловић то је врста решења по којој "ми нећемо да улазимо у старе приче колико сте столећа ви неповерљиви једни према другима, ми ћемо да кажемо да су економска питања важнија. И кад се ми умешамо, живот ћемо да вам поправимо".

У Немачкој се доста пратио и Гренелов ангажман у дијалогу Београда и Приштине, нарочито у вези са падом владе Аљбина Куртија.

"Шпигл је тада објавио наслов: "Хаос у америчком протекторату". Ту је писало да се о влади Косова одлучује у америчкој амбасади у Берлину, да Трампу треба тријумф уочи избора, да се Вашингтон меша у задње двориште ЕУ. Док је Меркелова изразила солидарност са Куртијем, Гренел је отворено славио због Куртијевог неуспеха", преноси писање немачких медија Иван Ђерковић.

Крајем априла ове године, Аљбин Курти је изјавио да је Гренел на страни Србије и да има исте ставове као српска страна када је реч о таксама и реципроцитету. Уз то, да нема неутралан став према формирању нове владе у Приштини, те да је имао значајну улогу у рушењу његове.

Према речима Љиљане Смајловић, Гренел је "прво учинио да буде савршено јасно да ништа друго сем унилатералног обарања такса и то одмах не долази у обзир". И то је издејствовао.

Верује да је има истине у опсервацији Куртија да се нешто код Гренела променило после посете Београду.

"Више нигде нисам нашла да је јавно рекао – а Србија ће да престане да агитује за опозив признања", каже Љиљана Смајловић.

Пре неколико дана министри спољних послова Немачке и Француске написали су отворено писмо у коме кажу да се пре постизања споразума морају решити бројна отворена питања, да нема пречица ни брзих решења. Озбиљан приступ, пишу даље, захтева темељите преговоре, и то са Европском унијом као искреним посредником.

"Разлика у Гренеловом приступу није у томе да он мисли да САД треба да одустану од независности Косова, него да Трампова администрација има много опуштенији однос о томе како ће се та независност реализовати", каже Ненад Радичевић.

Да ли ће бити померања граница, размене становништва и разних других комбинација које су се очигледно појављивале у преговорима између представника Београда и Приштине.

Љиљана Смајловић не верује у брза решења, посебно не пре америчких избора.

"То су потпуно погрешне тезе, поготово што видели сте каква брза решења Трамп доноси. Он не доноси решења за две супротстављене стране, он доноси решење као у Авганистану. Како да се повуку Американци, а не како да се помире завађене стране. То је опасност брзог решења, како да се Америка извуче светла образа за проблем за који је добрим делом сама крива", сматра Љиљана Смајловић.

Ново именовање – обавештајне службе

У време док се интензивно бавио дијалогом Београда и Приштине, Гренел је именован на још једну функцију, постао је вршилац дужности директора америчких обавештајних служби.

Ту је остао осам недеља и за то време је скинуо ознаку тајности с докумената који указују на то да су високорангирани политичари из редова демократа утицали на истрагу о руском мешању у америчке изборе.

"Једна од важних особа на листи демократа која је ових дана доспела у јавност је Бајден, Трампов противкандидат на председничким изборима", каже Ненад Радичевић.

"Таква услуга је довела до тога да Трамп о Гренелу говори као о суперстару, некоме ко је толико храбар да чини неке ствари које многи други за две и по године нису успели".

Небо је граница

Гренелов све значајнији статус у окружењу америчког председника сада наводи и Немце да се запитају да ли је заиста добро што једна овако важна личност, колико год им била иритантна, одлази из Берлина.

"Наводно ће се иселити следеће недеље и многи су овде забринути јер САД неће именовати новог амбасадора бар тамо негде до новембра", објашњава Иван Ђерковић.

"Тако је било и на почетку Трамповог мандата, првих 15 месеци нису имали амбасадора у Берлину. Други проблем је што у Берлину тешко разумеју промене у Белој кући и начин на који ствари функционишу. Са Гренелом су могли да виде како у Вашингтону размишљају. Када он буде отишао то ће бити много теже."

Амбиције Ричарда Гренела су велике, а да би се оствариле, Доналд Трамп треба да остане у Белој кући. Иако више није в. д. координатора тајних служби, претпоставке су да ће остати у врху америчке, пре свега, безбедносне политике.

"Јасно је да њега чека државна функција", каже Љиљана Смајловић.

"Ако оде Помпео – ЦИА, ФБИ, то су могућности. Доказао се као борац против дубоке државе. Трампов први војник да се освети онима који су му навалили истрагу о дослуху са Путином. Ја се надам да ће Гренел добити вишу функцију и да се неће нама бавити. Али он је већ у овоме и увек ће то да коменатрише, увек ће бити део неког решења."

Гренел је раније говорио да је заинтересован за посао саветника за националну безбедност, место за које није потребно одобрење Сената. После новембарских избора, ако се прогнозе о Трамповој победи остваре, Гренелу ће највероватније сва врата бити отворена.