Још једна платформа европских тајних служби

За сада у том клубу нису Бугарска, Словачка, Пољска, Луксембург и Грчка. Заједно са Швајцарском оне би, како се тврди, требало да добију статус флексибилног партнерства – ма шта то значило.

Интелектуална размена уместо шпијунаже

Која би тачно требало да буде функција нове платформе, ни то није сасвим јасно. Из потписаног документа је јасније шта се не жели.

ICE не жели да буде платформа за размену поверљивих информација или за заједничко планирање тајних операција. То није чврста организација и нема неко стално седиште, али ипак има неку врсту председништва и контролног одбора. И ништа од онога што ова платформа закључи, изјави или објави није обавезујуће за све. Дакле много нејасноћа.

ICE је конципирана као необавезујућа платформа у оквиру које би се три пута годишње сусретали представници европских тајних служби, политичари и експерти и размењивали мишљења и искуства на конференцијама и семинарима.

Требао би дакле да се подстиче дијалог између људи који раде у тајним службама и оних који доносе политичке одлуке. Макрон је у свом говору експлицитно говорио о потреби да се развије заједничка "стратешка култура рада тајних служби".

Питање демократске контроле

ICE није једина европска платформа за сарадњу тајних служби. Још 1969. је основан "Клуб из Берна" (Club de Berne) као место за размену мишљења шефова европских тајних служби. Али, у марту ове године су аустријски и швајцарски новинари открили да је поље деловања тог клуба много шире – откривено је да постоје посебне банке података и информатички системи у којима су похрањене велике количине личних података.

Један тим Клуба 2019. године посетио је просторије аустријске тајне службе и извршио контролу тамошњих безбедносних мера. Скандал који је уследио није био само у томе да се Аустријанци нису придржавали ни најосновнијих правила заштите тајности, већ пре свега у чињеници да "Клуб из Берна" уопште не сме да предузима такве контроле.

Исто као и нови Intelligence College of Europe он нема ни правну форму, ни законске темеље, а као неко аморфно наднационално тело не подлеже ни било каквој демократској контроли. Отуда он нема никаква овлашћења да проверава просторе неке националне тајне службе.

Слично је и са такозваном антитерористичком банком података "Клуба из Берна". Њихове информације, које су барем делимично похрањене у Холандији, стављане су на коришћење америчким и израелским тајним службама, које су често као "посматрачи" на састанцима "Клуба из Берна".

Тајне службе све више сарађују

Унутар ЕУ постоје међутим и службени облици сарадње тајних служби. Уз полицијску службу Европол, од 2003. постоји и Intelligence Analysis Centre (INCTEN) који је потчињен служби за иностране послове ЕУ.

То није нека "европска тајна служба", како се често пише, него исто тако оквир унутар којег се размењују и анализирају информације појединих националних служби, па се те анализе онда шаљу европским институцијама. Будући да је европским уговорима одређено да се питањима безбедности баве земље чланице ЕУ, мало је вероватно да ће у скорој будућности да буде формирана нека заједничка, европска трајна служба.

Изван ЕУ европске тајне службе сарађују и у оквиру НАТО-а, а англосаксонске земље САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд сарађују у оквиру надгледања телекомуникација широм света у оквиру такозваног "UKUSA савеза", познатог и под именом "пет очију" ("five eyes"). Тај је савез основан још 1946. године.

Како ће у то све да се уклопи нова европска платформа ICE, тек мора да се види. То ће пре свега да зависи од одговора на питања који увек прате такве иницијативе – колико је стварно међусобно поверење појединих земаља и њихових тајних служби? Шта мале земље уопште могу да понуде великима? И наравно – ко уопште контролише и легитимише такву неку платформу?

Недавна открића у вези са активностима "Клуба из Берна" показују колико је важно да се на та питања одговори. Али, за сада одговора нема – земље и њихове тајне службе које су у тај случај уплетене, за сада о свему ћуте.