Разарање Дрездена – седам и по деценија од савезничког бомбардовања

Англо-америчко бомбардовање Дрездена 1945. године је догађај у оквиру Другог светског рата и савезничке стратешке ваздушне офанзиве против нацистичке Немачке, чија је последица било знатно разарање центра Дрездена. Извршено је 13–15. фебруара 1945. године.

Велика материјална штета, употреба запаљивих бомби и велики (и даље спорни) број жртава учинили су ову тему контроверзном. Постављено је питање о етичности, али и о ефикасности тог бомбардовања.

Дрезден се на списку циљева бомбардовања нашао зато што је био значајно железничко чвориште и што је у њему било лоцирано неколико фабрика које су прозводиле велике количине ратног материјала.

Британска и америчка армија су бомбардовањем града настојале да онемогуће пребацивање немачких снага на исток и тако олакшају напредовање Црвеној армији. Истовремено се настојало да се тиме принуди хитлеровска Немачка да положи оружје и тако оконача најкрвавији конфликт у историји човечанства. 

У децембру 1944. и јануару 1945. године, упркос успесима, западни савезници су претрпели велике губитке на Западном фронту. Почетком 1945. године, страхујући да би рат могао да потраје до дубоко у ту годину и доведе до још већих жртава, савезници су одлучили да убрзају пад Немачке бомбардовањем градова на истоку те државе. СССР је такође тражио бомбардовање тих градова, ради олакшавања сопствене офанзиве.

Очекивало се да би то изазвало панику међу цивилима који беже на запад како би се склонили од совјетског напредовања, а заузврат би та паника отежала слање немачких појачања на Источни фронт. Трећег фебруара бомбардован је и Берлин, а потом у четири напада у периоду 13–15. фебруара Дрезден. Мада је бачено пропорционално мање запаљивих бомби него на Берлин, релативно гушћа концентрација бомби је довела до великог пожара, који је захватио и разорио центар града.

Бачено 2.600 тона бомби 

У нападима током ноћи 13. на 14. фебруар, 804 бомбардера су напала Дрезден, од којих је пет оборено. Захваљујући доброј видљивости и слабој присутности авиона Луфтвафеа, авиони типа москито су били у стању да прецизно и уско обележе мету за тешке бомбардере, што се сматра битним фактором у нивоу штете која је начињена.

Снага противваздухопловне одбране у Дрездену је такође била слаба. Након два ноћна напада британског Краљевског ваздухопловства, ујутро је уследио напад америчких ваздушних снага. Током ова три напада је бачено 2.600 тона бомби, које су разориле 33 километра квадратна, укључујући историјски центар града са многим вредним грађевинама и уметнинама.

Једно од питања која су постављена јесте да ли су циљ бомбардовања заиста биле војне и индустријске мете, или цивилно становништво. Постоје тврдње да Дрезден није имао никакав војни или индустријски значај. Постоје и супротне тврдње: да је био један од важнијих индустријских центара Трећег рајха.

Чињеница да је бомбардовање извршено пред крај рата, када је Немачка већ била пред поразом, као и да је Дрезден имао велику историјску и уметничку вредност, довела је до тога да је овај напад убрзо након што је извршен називан неетичким и војно неоправданим.

Постоји више процена броја жртава. Једна од скромнијих износи 25.000 мртвих. По некима, погинуло је 35.000. Контроверзни писац Дејвид Ервинг помиње 150.000 или чак 200.000 као могући број погинулих, уз минимум од 40.000. 

Поред тога, сматра да бомбардовање Дрездена не може да се оправда жељом за ометањем транспорта трупа на Источни фронт, јер тај транспорт је остао неометен и, према његовим тврдњама, није се ни кретао кроз центар града.

Дрезден сматран бастионом крајње деснице 

Председник Франк-Валтер Штајнмајер рекао је, на обележавању 75. годишњице од савезничког напади на Дрезден, да Немци да морају одбацити расизам и антисемитизам.

"Бомбардовање Дрездена подсећа Немце на уништење демократије, презир према човечанству, антисемитизам и расни фанатизам", рекао је председник Немачке, додавши да се боји да до данас ове вредности нису протеране.

"Ништа од овога у нашој земљи не сме остати неспорно. Морамо сви одбити мржњу и  супротставити се увредама", рекао је он, пренео је Ројтерс.

Дрезден, главни град Саксоније, дуго је сматран бастионом крајње деснице. У овом месту основан је антиисламистички покрет Пегида. За суботу су најављене демонстрације које ће се придружити и десна странка Алтернатива за Немачку (АфД).

Становници Дрездена и даље се сећају ноћи када је бомбардован Дрезден. Нора Ланг, која сада има 88 година, имала је 13 година.

"То су били најстрашнији сати у мом животу", рекла је је Лангова. Нора и њен млађи брат били су раздвојени од родитеља, али су успели да нађу уточиште око зграде, а око њих све је било уништено.

"Мислио сам да је можда ово крај рата и истовремено да је то крај света", присетила се она. 

Уз Хирошиму и Нагасаки, било је то највеће бомбардовање до сада. Од напада савезника дистанцирао се чак и Винстон Черчил, који је до тог тренутка подржавао интензивно бомбардовање немачких градова.

"Мислим да је дошао тренутак да се измени приступ бомбардовању немачких градова само зато како би се ширио ужас. У супротном ћемо се наћи у ситуацији да ћемо контролисати разорену земљу", рекао је тада Черчил.

На почетку Другог светског рата, средњовековни Дрезден је са 640.000 становника био седми по величини град у Немачкој. У јесен 1944. био је последњи велики неоштећени индустријски град, и представљао је и један од последњих економских и административних центара Немачке.