Убиство бин Ладена, "Арапско пролеће", председник Трамп – какву деценију испраћамо

Када је почело Арапско пролеће, рат у Сирији, мигрантска криза? Које године је изабран Доналд Трамп, а када је одржан референдум у Британији? Док сат буде откуцавао поноћ 31. децембра можда историјски још нећемо бити у трећој деценији трећег миленијума, али тешко да ћемо са сигурношћу моћи да се сетимо због којих догађаја је свет на тренутак трепнуо, ако не и застао у последњих десет година.

2010. годину памтићемо по природним катастрофама. Хаити је у јануару погодио земљотрес јачине седам степени Рихтерове скале. Тачан број погинулих никада није утврђен, а процене се крећу од 160.000, колико наводе независни извори, до преко 300.000 колико је тврдила влада Хаитија.

У априлу је на Исланду дошло до ерупције вулкана Ејафјалајокул. Сама ерупција није била јака али је проузроковала ослобађање огромне количине пепела у ваздух због чега је готово сав авио-сабраћај у западној и северној Европи био обустављен. Отказано је 95.000 летова.

2011. године у Пакистану су 2. маја амерички специјалци у операцији "Нептуново копље" убили Осаму бин Ладена, оснивача и лидера терористичке организације Ал Каиде. Операцију су уживо из "ситуационе собе" у Белој кући пратили председник САД Барак Обама, потпредседник Џо Бјден и државна секретарка Хилари Клинтон.

Осмог јула последњи пут полетео је спејс-шатл "Атлантис" чиме је означен и крај спејс-шатл свемирског програма. НАСА је изградила пет шатлова: "Колумбија", "Чаленџер", "Дискавери", "Атлантис" и "Ендевор". Шатл "Чаленџер" је експлодирао непосредно након лансирања, 28. јануара 1986. године а 1. фебруара 2003. године, пре слетања, распао се и шатл "Колумбија" након чега је НАСА, после више од 30 година, одлучила да повуче шатлове из употребе.

У децембру, после самоспаљивања продавца воћа Мухамеда Бузизија у Тунису, уследила је серија протеста и демонстрација у тој земљи и другим арапским земљама на северу Африке и на Блиском истоку који су постали познати под заједничким називом "Арпаско пролеће". Протести су у појединим земљама довели до смене режима и грађанских ратова.

Код острва Ђиљо 13. јануара 2012. године делимично је потонуо италијански брод за крстарење "Коста Конкордија". Брод се преврнуо на бок након што је ударио у гребен. Због оклевања да затражи помоћ, одлагања почетка евакуације у несрећи је погинуло 32 људи. Капетан брода Франческо Скетино, прозван "капетан Кукавица", који је напустио брод пре него што су путници евакуисани, осуђен је за убиство из нехата и изазивања бродолома на 16 година затвора.

Битка за Алеп у јулу 2012. године, после годину дана од почетка протеста у тој земљи, означила је, од стране међународне заједнице, и званично грађански рат у Сирији. За разлику од других земаља у којима је "Арапско пролеће" завршено уз жртве али без оружаних сукоба, у Сирији као и у Либији дошло је до "унутрашњих оружаних сукоба" односно грађанског рата који до данас траје.

Бомбашки напад током Бостонског маратона догодио се 15. априла 2013. у близини циљне линије. Од две узастопне експлозије погинуло је троје људи док је 183 повређено. За напад су осумњичена браћа Џохар и Тамерлан Царнајев, пореклом из Чеченије. Тамерлан Царнајев је убијен у окршају са полицијом док је Џохан ухапшен.

Крајем године умро је Нелсон Мандела, први демократски изабран председник Јужноафричке Републике и симбол борбе против апархејда и расизма.

У Украјини је дошло до ескалације кризе. После почетних протеста на кијевском тргу Мајдан, против проруски орјентисаног председника Виктора Јануковича, током 2014. године долази до његове смене али и ескалације сукоба. У сукобима са полицијом гине велики број демонстраната, следи анексија Крима од стране Русије и почетак сукоба на истоку земље, посебно у Доњецку.

Прилив миграната махом из Азије и Африке у Европу константно је порасту од 2010. године али се углавном одржавао на медитеранским обалама Италије. Од средине 2015. године, уз огроман број прелазака миграната преко Средоземног мора, бива отворена и копнена тзв. "Балканска рута".

Терористички напад у Паризу у новембру изведен је на шест места у центру града када је убијено најмање 130 људи, од чега је највећи број настрадао на концерту у дворани Батаклан. Истовремено изведени су напади на ресторане и барове у центру града, неколико експлозија је одјекнуло код националног стадиона а на посетиоце концерта је пуцано у дворани. Преко 350 људи је повређено а одговорност за напад је преузела терористичка организација Исламска држава.

На референдуму одржаном у јуну 2016. године Британци су већински гласали за излазак из Европске уније. После неколико одлагања, избора и смена премијера Брегзит још није завршен.

Крај године означио је избор Доналда Трампа за председника САД.

Око 60 људи је убијено, а више од 500 рањено у пуцњави у Лас Вегас у октобру 2017. Нападач који је касније извршио самоубиство отворио је ватру са прозора хотела-касине "Манделеј беј" на публику која је пратила музички фестивал. Пуцњава у Лас Вегасу проглашена је за једну од најсмртоноснијих у историји те земље.

Америчке власти раздвојиле су више од 2.500 деце од родитеља који нису имали документа на мексичко-америчкој граници почетком 2018. године. То је урађено према "политици нулте толеранције" ради сузбијања илегалне миграције. После жестоких критика и протеста широм земље амерички председник Доналд Трамп је у јуну суспендовао ту одлуку.

Торнада и пожари, протести у Хонг Конгу и земљама Јужне Америке, штрајкови у Француској, еколошки маршеви широм света, глад у Јемену, ратови и мигранти, масакр на Новом Зеланду и пожар у Нотр Даму, покушај покретања процеса опозива Доналда Трампа само су неки од догађаја који су обележили 2019. годину.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи