Кенеди убијен пре 56 година, мистерија још траје

На данашњи дан 1963. године у Даласу је убијен амерички председник Џон Кенеди. Мистерија Кенедијевог убиства још траје, због тога што поверљиви документи из истраге овог злочина још нису објављени.

Најмлађи амерички председник, демократа, Џон Фицџералд Кенеди убијен је 22. новембра 1963. из снајперске пушке, док је председничка колона са његовим отвореним аутомобилом пролазила кроз центар Даласа у Тексасу, непуне три године од доласка на место председника Сједињених Држава.

Амерички маринац Ли Харви Освалд ухапшен је због убиства, али га је Џек Руби убио два дана касније у седишту полиције, пре суђења.

Опозиција 35. председнику САД Џону Кенедију били су и десничари, који су га због унутрашњих реформи сматрали комунистом, и прокубански активисти, због спољнополитичких активности.

На унутрашњем плану, председник Кенеди донео је програм "Нова граница", обећао државна средства за образовање, здравствену заштиту за најстарије, економску помоћ руралним регионима, заустављање рецесије и окончање расне дискриминације.

Смањио је каматне стопе и инфлацију, и тиме омогућио да бруто домаћи производ годишње расте 2,2 одсто. Предложио је пореску реформу и смањење пореза на приходе и на доходак предузећа 1963. године. Конгрес је ове мере усвојио после његове смрти.

На спољнополитичком плану, доживео је неуспех приликом инвазије у Заливу свиња на Куби, у покушају свргавања Фидела Кастра. Одатле је проистекла кубанска ракетна криза која је скоро довела до нуклеарног рата са Совјетским Савезом.

Следила је изградња Берлинског зида, почетак вијетнамског рата. Међутим, било је и ствари значајних за напредак света као што су почетак пројекта "Аполо" који је омогућио слетање на Месец и стварање Афроамеричког покрета за људска права.

Решавање мистерије око Кенедијевог убиства започео је републикански председник Џорџ Буш старији 1992. када је потписао закон о објављивању ових материјала.

Пре две године председник Доналд Трамп најавио је отварање поверљивих докумената о убиству Кенедија, али је убрзо блокирао такву одлуку, после апела Централне обавештајне агенције и Федералног истражног бироа.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 22. нов 2019, 17:11) - anonymous [нерегистровани]

@Џон Фицџералд Кенед

A svi znamo i kako se Klinton čuvao:))))))

(петак, 22. нов 2019, 14:49) - anonymous [нерегистровани]

Џон Фицџералд Кенеди

Puni ste kontraverzi, ne vidite da preterujete.Prvo kazete: “десничари, који су га сматрали комунистом, и прокубански активиста”. Pa onda isto vi kazete:” На спољнополитичком плану доживео је неуспех приликом инвазије у Заливу свиња на Куби, у покушају свргавања Фидела Кастра, pa onda: изградња Берлинског зида, почетак вијетнамског рата ”. Sad ko je komunista Кенеди ili Фидел Кастрo, istocna Nemacka, Severni Vijetnam? Кенеди je bio ninfomaniak, spavao je sa desetine zena, razboleo se od polne zarazne bolesti, za koju nije bilo leka. Umirao je od toga, pa da se ljudi ove planete ne smeju od Amerike, oni su ga otklonili On to zasluzuje posto je on zarazio i cuvenu glumicu Marylyn Monroe, a ko zna jos kolike mlade zene, devojke.Ima puno toga da se o njemu prica.Vi isto i Bill Clintona dizete u slavi. On je za nijansu bio pametniji od Кенедиja, cuvao se od zaraznih polnih bolesti.

(петак, 22. нов 2019, 08:11) - anonymous [нерегистровани]

Kubanska kriza?

Koliko ja znam, mada to Ameri ni dan danas ne priznaju, leži u razmeštanju američkih nuklearnih raketa u Turskoj. I nije se završila, kako Ameri vole da se hvale u filmovima, slavnom blokadom, nego dogovorom između Rusa i Amera da svako svoje povuče. I prvi koji su morali da ih povuku su bili oni koji su ih prvi razmestili. A zaliv svinja je bio nesretni pokušaj Amera da vrate na vlast svoje miljenike u Kubi nakon što ih je Kastro pojurio. Pri tome su koristili CIA i kubance koji su pobegli u SAD, al narod Kube je imao drugo mišljenje.