Битка за Триполи – прекретница за Либију

Либија је на ивици избијања свеопштег грађанског рата, који прети да угрози вишегодишње дипломатске напоре да се помире супротстављене наоружане политичке фракције.

Због напада које предводи Хафтар, Уједињене нације и дипломате позивају на примирје, али узалуд.

Хафтарове снаге су стигле на око 20 километара од престонице Триполија, а Светска здравствена организација саопштава да је у борбама погинуло 47 људи, а да је 181 особа рањена.

Британски Гардијан подсећа да је пре три месеца, генерал Хафтар, 75-годишњи лидер Либијске националне армије, започео серију војних офанзива из свог упоришта на истоку земље.

Заузео је и неколико кључних поља нафте на југу Либије, што је представљало увод у напад на његовог главног супарника, владу у Триполију, на западу земље, коју подржавају УН.

Епилог ових напада ће показати да ли Либија остаје на путу који предводе Уједињене нације ка формирању демократије која ће ујединити подељене институције, или ће на чело ње доћи вид војне владавине, попут оне у Египту, навоси се у тексту Гардијана.

Ко је Калифа Хафтар

Хафтар је, као генерал лојалан Муамеру Гадафију, учествовао у државном удару којим је Гадафи 1969. године и дошао на власт.

Међутим, 1987. године добри односи са Гадафијем су захладнели и Хафтар је провео 20 година у егзилу у САД.

У Либију се вратио како би помогао у свргавању Гадафија 2011. године.

Он ставља безбедност испред демократије, а његова војска се сумњичи да је користила бруталне методе у Дерни и Бенгазију, као и да штити офирцире који се траже због ратних злочина.

Како су се ствари погоршале?

Демократија није у традицији Либије. Она се трансформисала из италијанске колоније у слабашну монархију под краљем Идрисом. Након тога уследиле су 42 године Гадафијеве диктатуре.

Међународна војна интервенција, коју су предводили Француска и Уједињено Краљевство током арапског пролећа, довела је до промене односа у земљи. Гадафи је убијен у октобру 2011. године, али покушаји НАТО-а да формира демократију нису успели.

Цивили годинама испаштају због високе инфлације, нестабилне валуте, рестрикција струје, дугих редова.

Анкете показују да обични Либијци, а нарочито млади, очајнички траже да се окончају борбе.

Кријумчарење људи је у порасту, а иако је опао број оних који покушавају да се домогну Италије, хиљаде миграната су заробљене у камповима у којима су жртве мучења и сексуалног насиља.