Завршено гласање на изборима у Турској

То су први избори одржани у ванредном стању, уведеном у тој земљи након покушаја државног удара, у јулу 2016. као и након што се 16. јула прошле године народ на референдуму изјаснио о увођењу председничког система вођења државе. 

Фаворит за председника је актуелни шеф турске државе, Реџеп Тајип Ердоган, који је безмало 16 година побеђивао на свим изборима на којима је учествовао.

Познаваоци прилика тврде да је политички јаз у Турској данас већи него икада пре, а ако Ердоган победи на председничким изборима, верује се да ће то бити врхунац његове политичке каријере.

Уколико, међутим, Ердоган не победи на изборима за председника у првом кругу и буде приморан да иде у други круг, то би могло да остави велику мрљу у његовој успешној каријери, сматрају аналитичари.

У дугој политичкој каријери Ердоган је претрпео огромну трансформацију, од 2004, када га је белгијски Јуропијен војс прогласио "Европљанином године", он се претворио у своју сушту супротност, а његови критичари и пре свега опозиција упозоравају на његову ауторитарност.

Ауторитарност и окретање од Европске уније, критикује и све више европских званичника, који Ердогана оптужују да намерно кочи приступне преговоре, док сам Ердоган тврди да Турска већ пет деценија чека пред вратима ЕУ и да је турски народ уморан од бескрајних преговора о чланству.

Они који су пажљиво пратили његову предизборну кампању тврде да никада није била агресивнија, као и да никада као сада Ердоган на својим иступима није направио више грешака, док поједини експерти чак сумњају у његову победу.

Предизборна истраживања показала су да ће Ердоган добити између 45 и 55 одсто подршке турских грађана, али реалност је посве другачија, јер, према многим тумачењима, у Турској је на делу страховлада, па би приликом тајног изјашњавања Ердоган могао да добије и 10 одсто мању подршку. 

Та мања подршка би могла да дође и отуда што су проблеми у Турској почели да се гомилају.

У последњих 15 година, просечни годишњи приход у Турској се повећао са 3.500 на 10.000 долара, а земља је доживела грађевински бум.

Данашња турска економија се, међутим, суочава са растућим тешкоћама, посебно после неуспелог покушаја државног удара и ванредног стања, турска лира је пала за више од 30 одсто, страних инвестиција готово да уопште нема, а поверење других земаља у Турску привреду је опало.

Уз то, тренутно Турска је на четвртом месту земаља са највишим каматним стопама – после Аргентине, Венецуеле и Ирана.

Аналитичари тврде да први пут Ердоган није постигао нове успехе, односно да више није ни у стању да управља економијом земље. Проблеми се јављају и у здравству и у образовању.

Према коначној листи кандидата за превремене председничке изборе, у трци се нашло шест кандидата – Догу Перинцек, Мерал Акшенер, Мухарем Инце, Реџеп Таип Ердоган, Селахатин Демирташ и Темел Карамолаоглу.

Ко год победио, нови председник Турске ће имати широка овлашћења, која ће му припасти по председничком систему управљања државе у којем више неће бити премијерске позиције.

Кандидат најјаче опозиционе Народне републиканске партије је Инце, а не лидер те партије Кемал Килицдароглу, који је најгласнији политички опонент Ердогану.

Кандидаткиња опозиционе партије IYI је лидерка те релативно нове политичке опције Акшенер.

Акшенерова је за кандидатуру прикупила 100.000 потписа грађана, за разлику од Ердогана и Инцеа, који су кандидовани из страначких заступничких клубова у парламенту Турске.

И лидер опозиционе Саадет партије Карамолаоглу је прикупио потребних 100.000 потписа грађана за кандидатуру.

Опозициона Народна демократска партија кандидовала је лидера Демиртаса, који се, с још 12 парламентарних заступника те партије, од краја 2016. године налази у притвору због оптужница за повезаност с Радничком партијом Курдистана.

И опозициона Ватан партија је прикупила потребне потписе грађана и за председничке изборе кандидирала њеног лидера Паринцека.

У складу са законским променама, турски парламент ће убудуће имати 600 уместо 550 посланика.

Председник државе и парламент се бирају на мандат од по пет година.

За победу на председничким изборима кандидат мора да освоји натпросечну већину гласова, а у случају да ни један кандидат то не оствари, за 15 дана ће бити одржан други изборни круг, у који би ишла два кандидата са највишим бројем освојених гласова из првог круга.