Европски лидери пред великим испитом

Личности које су изабране за првог председника и шефа дипломатије Европске уније умањују оно што је требало да зајамчи усвајање Уговора из Лисабона, а то је да Европа од економског џина постане и политички битно утицајна у свету, мишљење је многих политичких, иако углавном опозиционих кругова, независних аналитичара и медија у ЕУ.

Политички кругови не виде како би личности мало познате и у Европи и у свету могле да буду саговорници на равној нози светским лидерима. И то посебно кад у Европи све више јача уверење да светским пословима жели да влада "Група најмоћнијих" - САД и Кина.

Европски политички владајући сектори, који су изабрали Хермана ван Ромпија за председника и Кетрин Ештон за високог представника за спољну и безбедносну политику ЕУ, не крију уздржано задовољство. 

Из кругова шефова држава и премијера европске двадесетседморице се ставља до знања да ће председник Савета ЕУ бити онај који ће у свету заступати политику ЕУ на темељу претходно пажљиво усаглашених ставова свих партнера унутар Уније. Зато и не мора баш бити нека харизматска личност.

Ништа не указује да двоје изабраних временом неће исказати и као вешти и поштовани партнери вођама у Вашингтону, Пекингу, Москви, Њу Делхију, Токију.

Ипак, сви признају да је избор Ван Ромпија и у спољној политици потпуно неискусне баронице Кетрин Ештон, која је веома блиска бившем британском премијеру Тонију Блеру, суштински био плод компромиса.

"Трговина у мраку" око кандидата

Коментари бивших или опозиционих политичара се крећу од замерки на "трговину у мраку" око кандидата, па до оцене да је пропуштена шанса да се Европа појави и пред својим грађанима и пред светом с носиоцима европских вредности и политике, односно да су изабрани "посредници" у утврђивању заједничке политике, чиме права власт и уплив и даље остаје у државама-нацијама.

Коментатор шпанској влади блиског дневника "Паис" сматра да "нови челници ЕУ слабе европске институције и обезбеђују Немачкој и Француској надзор важних политика Уније", кроз места комесара за индустрију и унутрашње тржиште, као и председника Еврогрупе за монетарно-финансијску политику.

Британски дневник "Фајненшел тајмс" у коментару наводи да је избор нових челника ЕУ "жалосно упражњавање евроминимализма", јер је после осам година битке за нове институције ЕУ испало да се "тресла гора, а да се родио миш".

Владајућим круговима блиски француски лист "Фигаро" такође сматра да председник и шефица дипломатије ЕУ "не задиру у ауторитет земаља чланица ЕУ", наглашавајући да је то "свакако пораз у битном односу с јавношћу".

"Велике земље нису хтеле ни да препусте кормило, нити да виде да европски председник на равној нози разговара с Бараком Обамом, Дмитријем Медведовoм и Ху Ђинтаоом", закључује лист.

Немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг" указује на "изневерене амбиције Европе", а италијански политички кругови и медији истичу велико незадовољство што су европски социјалистички вођи "издали" Италијана Масима Д'Алему као кандидата за шефа дипломатије.

Најзад, бивши француски председник Валери Жискар Д'Естен, родоначелник Устава Европе који је морао да буде дорађен у раван Уговора из Лисабона, сматра да је "ЕУ још у прелазној фази за коју је веровао да ће бити краћа".

Д'Естен се слаже да су нови челници више "посредници", али посебно наглашава чињенице да је сада ЕУ оперемљена "установама које у будућности могу довести до знатно снажнијих функција".