Саркози: Лисабон на снази од 1. децембра

Шефови држава или влада земаља чланица Европске уније су у Бриселу уклонили последњу препреку за преустројство институција и механизма одлучивања, тиме што је Чешкој, јединој у 27-чланом блоку која није ратификовала Лисабонски уговор, одобрен генерални изузетак од Повеље основних права Уније.

Француски председник Никола Саркози најавио је да ће Уговор из Лисабона ступити на снагу 1. децембра.

Изузетак ће у Уговор бити унет приликом следећег пријема нове чланице, Исланда или Хрватске, највероватније 2012. године.

Шведски премијер Фредрик Рајнфелт, саопштио је да је учињен уступак Чешкој како би и њен председник потписао ратификовао Уговор из Лисабона, али да се мора сачекати 3. новембар да то потврди и чешки Уставни суд.

Чешки премијер Фишер ће о захтеву за изузимање Чешке из Повеље о темељним правима, саставног дела Лисабонског уговора, разговарати са лидерима ЕУ на самиту у Бриселу у четвртак и петак, а Клаусово обећање би требало да ојача његову преговарачку позицију, оценио је Ројтерс.

Такође, Никола Саркози је рекао да су се он и немачка канцеларка Ангела Меркел договорили да заједнички подрже кандидата за будућег председника ЕУ који би, према Уговору из Лисабона, могао руководити пословима Уније с мандатом од два пута по две и по године.

Француски званичници су, међутим, нагласили да је расправа о кандидатима за то место тек у раној фази.

Да подсетимо, чешки председник Клаус је тражио изузеће те земље из једне одредбе Повеље о темељним правима, јер сматра да би потомци Судетских Немаца протераних из Чешке после Другог светског рата могли на основу ње да траже повраћај имовине.

Клаус такође чека процену чешког Уставног суда о уставности Лисабонског уговора, коју би требало да је саопшти наредног уторка.

Чешка је једина од 27 држава чланица ЕУ која још није ратификовала Лисабонски уговор, а да би тај документ ступио на снагу неопходно је да га ратификују све чланице ЕУ.

Договор о борби против климатских промена

Такође, на данашњем Самиту ЕУ подржан је став УН да земље у свету издвоје 100 милијарди евра за подмиривање трошкова смањивања за 20 одсто загађивања околине штетним издувним гасовима до 2020. године, како би се спречило да загревање планете премаши два степена Целзијуса.

Важан договор је, по речима председника Европске комисије, постигнут и о томе да се садашње ванредне финансијске и пореске мере задрже све док се у ЕУ не превазиђе економско-финансијска криза.

Утаначене су и знатно снажније мере европске двадесетседморице за обуздавање илегалне имиграције, а подржана је и стратегија за развој балтичког региона, за шта Европска комисија припрема фонд од преко 50 милијарди долара.

Стратегија развоја Балтика треба да послужи и за усвајање сличних подухвата за економски, саобраћајни и еколошки напредак и других региона, а то се посебно односи на слив Дунава.