Јапан поклекнуо пред Трамповом реториком?

Пред званичну посету Вашингтону, која је заказана за 10. фебруар, јапански премијер Шинзо Абе је објавио да ће његова земља предузети напоре да у наредних десет година инвестира 150 милијарди долара у Сједињене Америчке Државе и тако омогући запошљавање 700.000 америчких грађана.

Да шеф једне државе здушно прави велике планове за запошљавање радника друге, може се учинити необичним, али тај израз јапанске посвећености економској добробити војнополитичког савезника САД мотивисан је, наравно, првенствено жељом да се заштите сопствени интереси и сачува образ премијера Абеа, чије су економска и безбедносна политика озбиљно доведени у питање доласком на власт председника Трампа.

Премијер Абе је након поновног доласка на власт, крајем 2012. године, поставио себи и својој влади као најважнији циљ извлачење државе из рецесије, превладавање дефлације и остваривање привредног раста, за шта би врло важна полуга требало да буде спровођење Транспацифичког партнерства (ТПП), мултилатералног споразума о либерализацији трговине између 12 земаља на ободу Пацифика.

Тај споразум, који је предвиђао драстично смањивање квота и тарифа на увоз, требало је да поспеши трговинску размену и стимулише економски раст у земљама потписницама, а у Јапану се очекивало да би он генерисао раст од пола процента годишње и нарочито погодовао крупним извозницима из области аутомобилске, машинске и електронске индустрије.

Иако је склапање тог уговора о слободној трговини иницирала администрација бившег председника Барака Обаме, а тешки, сложени преговори трајали више година, током изборне кампање крајем прошле године, њега је одбацио не само републикански кандидат Доналд Трамп већ и узданица Демократске партије Хилари Клинтон.

Упркос томе, у Јапану се веровало да се Клинтонова негативно изјашњава о споразуму из прагматичних разлога, да би привукла неодлучне бираче, као и да ће по ступању на дужност у Белој кући променити став и предложити Конгресу његову ратификацију.

Неочекивани избор Доналда Трампа, који се залаже за протекционистичку економску политику и који је обећао потпуно одбацивање ТПП-а, у Токију је прошлог новембра упалио све црвене лампице, па је премијер Абе сместа похитао у Трампове дворе на Менхетну, само неколико дана након објављивања изборних резултата.

Јапански премијер покушао је да га убеди у обострану корисност тог споразума, као и у важност војног савеза између две земље, чију је дубоку промену Трамп наговестио у неколико својих изјава о томе како неће дозволити да САД више буду искоришћаване од својих савезника, те да ће они убудуће или морати да сами воде бригу о својој одбрани или бар више отворе своје новчанике и уложе у финансирање америчког војног присуства у својим земљама.

Абе је тако постао први страни државник који се сусрео са Трампом након његове победе на председничким изборима и једини лидер неке државе који га је посетио пре него што је ступио на дужност председника.

Црне слутње у Токију

Поништавање ТПП-а уздрмало је владу у Токију, не само због тога што је пореметило њене планове за економски опоравак већ и зато што је, са њене тачке гледишта, угрозило земљу у безбедносном смислу, јер је тиме срушен оквир који је требало да, кроз економско везивање земаља на ободу Пацифика за САД, као највеће тржиште и најмоћнију привреду међу 12 земаља потписница, потисне економски и политички утицај НР Кине у региону.

Када су у питању трговина и економска политика, осим одбацивања ТПП-а, владу и привреднике у Јапану дубоко су узнемириле и Трампове оцене да Јапан манипулише курсом своје валуте јена, односно, интервенцијама централне банке вештачки умањује његову вредност, тако појефтињујући своје извозне производе и његова обећања дата радницима америчких аутомобилских произвођача да ће увести високе тарифе на увоз јапанских возила из Јапана и Мексика како би домаћим компанијама омогућио већу продају и више радних места.

Јапански привредници страхују да би између две државе могао да избије трговински рат, а за јапанску владу, која се већ неколико година мучи да оствари циљеве која је поставила у борби за ревитализацију посустале економије, нове високе тарифе, уз гашење ТПП-а, представљале би додатни, неочекивани ударац, који би даље угрозио њене планове, а тиме могуће и резултате владајуће коалиције на следећим изборима.

Због тога, непуна три месеца након незваничне посете Трампу у Њујорку, Абе сада хита у нову, званичну посету, да би новом америчком лидеру представио чињенице о томе да, рецимо, јапански произвођачи аутомобила, иако имају и више фабрика у суседним Мексику и Канади одакле, захваљујући одредбама Северноамеричког споразума о слободној трговини (НАФТА) без царина извозе пуно аутомобила у САД, такође у самим САД директно и индиректно запошљавају око милион и по радника.

Ради координисања наступа у Вашингтону, јапански премијер се састао са генералним директором највећег јапанског произвођача аутомобила Акијом Тојотом, који је јапанским и светским медијима изјавио да би волео да америчко руководство схвати да је и његова компанија заправо амерички произвођач, јер у тој земљи има више фабрика.

Абе у Вашингтон носи предлоге за заједничке пројекте у области изградње терминала за течни гас у Азији и продаје опреме за нуклеарне централе на трећим тржиштима, као и понуде везане за велике инфраструктурне пројекте у области железнице – за изградњу пруге за брзи воз јапанске производње "шинкансен" у Калифорнији, Тексасу и на релацији Њујорк–Вашингтон, о којима се већ неколико година говори.

То, уз недавна обећања из "Тојоте", која је најавила инвестицију од 10 милијарди долара у наредних пет година у постројења у САД, као и из јапанског телекомуникационог гиганта "Софтбанк", који је најавио инвестиције од пет милијарди долара у САД преко америчке телефонске компаније "Спринт" коју је раније откупио, значи да јапански премијер у Вашингтон носи пуну торбу лепих поклона како би одобровољио новог америчког председника и избегао повећање царинске стопе на увоз јапанске робе, те смањивање јапанског суфицита у трговинској размени са САД, који је у прошлој години износио 60 милијарди долара.

Брзоплетост или мудрост?

Остаје, међутим, питање да ли ће то "поклоњење" новом владару у Вашингтону имати ефекта и спречити увођење тарифа на јапанске производе и поништење северноамеричког трговинског споразума НАФТА, које би погодило и јапанске фабрике у Мексику и Канади.

Ово стога што председник Трамп такве споразуме види као један од главних узрока пресељења домаћих фабричких постројења у иностранство и сиромашења америчких провинцијских, индустријских градова у последњих пар деценија.

Трамп је у својим првим данима у Белој кући већ јасно показао одлучност да одржи обећања која је дао бирачима током изборне кампање – наредба којом се налаже одбацивање споразума о Транспацифичком партнерству, који је био велика узданица јапанске владе када је у питању оживљавање економије, била је једна од првих које је потписао.

Јапанске понуде о повећању инвестиција несумњиво ће обрадовати председника Трампа, јер се добро уклапају у његов план да повећа запошљавање у САД, а и зато што ће учинити да изгледа способнији и ефикаснији од својих претходника као заступник америчких интереса и менаџер америчке економије.

Међутим, Трамп и његов тим могли би да упркос томе донесу одлуку да су поништавање споразума НАФТА и увођење тарифа на увоз из земаља источне Азије дугорочно ипак кориснији за ублажавање трговачког дефицита, за задржавање производње у земљи и отварање нових радних места за нискоквалификовану радну снагу из производног сектора у индустријским градовима Пенсилваније, Мичигена и других држава, која му је дала највећи број гласова и од чијег задовољства у великој мери зависи његов реизбор.

У источној Азији постоји и школа мишљења по којој је Трампов дискурс о подизању тарифа на јапанске производе заправо само тактички маневар, чији је циљ да изнуди веће отварање јапанског тржишта за америчке производе без потписивања споразума о слободној трговини и владу у Токију наведе на то да одређивање вредности јапанске валуте у потпуности препусти тржишту.

Према заговорницима тог гледишта, Вашингтон неће заиста посегнути за таквом мером, јер је Јапан његов важан економски партнер и вишедеценијски војно-политички савезник.

Време ће показати да ли је прича о увођењу високих тарифа просто блеф којим се настојало изнудити уступке или стварни заокрет у спољној економској политици САД.

У зависности од тога ће и на брзину заказано гостовање премијера Абеа у Њујорку и Вашингтону, те великодушни пакет инвестиција који је у сарадњи са приватним јапанским компанијама припремила влада у Токију, бити оцењени као брзоплето попуштање проузроковано претераним страхом или као правовремена интервенција базирана на добром расуђивању.