Сви зидови на путу ка бољем животу

Градитељски тренд, чије историјске крхотине леже разбацане широм света, обновио је у новије време, 2005. године, млађи Џорџ Буш, који је талас миграната из Латинске Америке одлучио да заустави подизањем 1.000 километара дуге ограде уз троструко дужу границу са Мексиком.

Пет година и небројено милијарди долара касније, Американци су пројекат обуставили, пошто се испоставило да ће ограда, макар била праћена размештањем свакојаких сајбер чудеса, дронова, термалних камера и граничних патрола, тешко зауставити сиротињу у "потрази за срећом", фразом коју су у елементарна права становника САД "уградили" Томас Џеферсон и остали оци нације.

Пре него што је пројекат обустављен, противници његове изградње израчунали су да је за сваког илегалног имигранта који је ухваћен приликом покушаја преласка границе потрошено око 40.000 долара. Бушу је пребацивано и лицемерје, јер је Америка изграђена на зноју и крви имиграната.

Суштински, Америка је потрошила сумануту количину пара на пројекат који је унеколико успорио прелазак границе, али није претерано утицао на прилив илегалних имиграната из Јужне Америке, којих, према истраживањима агенције Пју, има око 13 милиона. Уколико питате Индијанце, једине истинске староседеоце на територији САД, тај број је много већи и износи око 300 милиона.

Да парадокс буде већи, део ограде су саградили илегални имигранти, које је једна калифорнијска компанија ангажовала да подигну жицу недалеко од Сан Дијега. Власник компаније је провео пар месеци у кућном притвору и платио је казну од 200.000 долара. Вредност посла износила је више од пет милиона долара. Сличне оптужбе су се појављивале и на другим локацијама дуж границе са Мексиком, али никада нису до краја расветљене.

Друга на листи најпознатијих ограда на свету налази се на Западној обали. Ограду је изградио Израел и дуга је око 700 километара. На "погрешној" страни остале су 23.000 Палестинаца, свет је опасно негодовао, али је Тел Авив објаснио да те примедбе неће имати утицај на судбину пројекта, јер је број самоубилачких напада за три године са 73 спао на свега 12.

О случају се 2004. године изјаснио и Међународни суд правде, који је оценио да је изградња зида у супротности са међународним правом, те да, сходно томе, треба да буде уклоњена, а локални Арапи обештећени за штету коју им је тараба нанела. Одмах после одлуке суда у Хагу, Израел је почео изградњу зида према Египту.

Американци су, 2007. године, саградили зид и у ирачком граду Адамија покушавајући да раздвоје тамошње шиите и суните и на тај начин прекину талас насиља. Ирачке власти су гласно и безуспешно протестовале, а читав подухват је резултирао појавом Исламске државе у том граду.

Исламисти су разлог због којег Кенија жели да се физички одвоји од Сомалије, јер просто више не жели да трпи упаде Ел Шабаба на своју територију. Цена подизања те ограде, тврде кенијске новине, биће удвостручена штетом коју ће нанети вековним путевима тамошњих номада. Узгред, у избегличким логорима, поново "с погрешне стране зида" остаће око 500.000 сомалских избеглица.

Шверцери су разлог због којег Бразил не жели чист поглед ка Парагвају, а скептици тврде да је једино оправдана изградња ограде између Индије и Пакистана. Махом како те две државе не би дошле у искушење да се поново побију.

Успех ограде ка Пакистану навео је Индију да пројекат прошири на границу са Бангладешом. Не због опасности од избијања каквог рата, већ како би се зауставио талас шверцера.

Препрека од бодљикаве жице постављена је и на граници између Грузије и Јужне Осетије. Градња је, наводно, почела одмах после рата 2008. године, али је постала истински видљива пре две године. Та баријера пресеца село Двани, које се, на несрећу становника, налази тачно на демакрационој линији.

Једна од чувенијих баријера налази се, већ 60 година, између две Кореје. Демилитаризована зона дуга је 248, а широка четири километра. Прелаз из једне у другу Кореју спречавају ограде кроз које је спроведена струја, минска поља, противтенковске баријере.

Ограда постоји и на граници између Шпаније и Марока, око шпанске енклаве Мелила. Изграђена је како би се спречио долазак миграната из северне Африке.

Наравно, баријера од 1974. године дели и Кипар, док се само у Белфасту налази 39 зидова који раздвајају тамошње протестанте и католике.

У Европској унији у току су два пројекта изградње тараба - у Бугарској, која жели да се огради од Турске, градња је већ почела. Мађарска је најавила изградњу четири метра високе ограде према Србији, како би зауставила прилив миграната.

Европска унија је противник оба пројекта, али земље ЕУ саме одређују како ће обезбеђивати границе. Брисел је, такође, обзнанио да Будимпешта и Софија ограђивање неће моћи да финансирају из европских фондова.