Серђо Матарела нови председник Италије

Kандидат ког је подржао премијер Матео Ренци изабран је после три неуспела круга гласања током којих је било потребно за избор шефа државе добити двотрећинску већину у парламенту, наводи Ројтерс, преноси Танјуг.

Матарела је у четвртом кругу гласања добио 665 гласова италијанских посланика, што је више од 505 гласова, односно просте већине која је неопходна за избор председника у четвртом, коначном кругу гласања.

Нови председник ће положити заклетву наредне недеље када ће званично преузети дужност шефа државе од претходног председника Ђорђа Наполитана.

Руски председник Владимир Путин честитао је Серђу Матарелу избор за председника Италије, саопштила је прес служба Кремља.

Избор судије Уставног суда Серђа Матареле за новог председника Италије показао је да премијер Матео Ренци, који га је подржао, има чврсту контролу над својом странком, која има 415 посланика у парламенту и већину која ће подржати економске реформе ради опоравка економије земље у којој незапосленост расте у последњих шест година, јер је његов избор био прихватљив и за опозиционог лидера Силвија Берлусконија.

Матарела, који је тренутно члан владајуће Демократске партије (PD), бивши је демохришћанин са Сицилије који је ушао у парламент након што је његовог старијег брата Пјерсантија, тадашњег регионалног председника тог острва, убила мафија 1980.

Досадашњи председник Ђорђо Наполитано (89), који је на тој функцији провео девет година, 14. јануара је поднео оставку.

Функција председника у Италији је, углавном, церемонијална, али он има изначајна овлашћења у време политичких криза, које су честе у Италији, јер има овлашћење да распусти парламент, распише изборе и изабере премијера.

Борац против мафије и човек од интегритета

Судија Уставног суда Серђо Матарела познат je по борби против мафије и репутацији човека од интегритета.

Неколико пута је био на министарској дужности у владама и десног и левог центра, а судија је Уставног суда од 2011. године.

Италијански премијер Матео Ренци, који је подржао Матарелу, рекао је за свог кандидата да је реч о "поштеном политичару", пренела је АНСА.

Матарела је први пут изабран у Доњи дом парламента 1983. као левичарски члан Хришћанских демократа (DC) странке која се распала почетком деведесетих у јеку корупционашког скандала, да би се касније придружио PD.

Био је министар за парламентарна питања и касније, у влади премијера Ђулија Андреотија, министар образовања, а оставку је поднео 1990. када је парламент усвојио закон којим се либерализује медијска сцена у Италији.

Критичари наводе да је овај закон дао значајну предност пословним интересима бившег премијера Силвија Берлусконија, који је своје богатство стекао захваљујући медијској империји.

Берлускони, на челу странке Напред Италијa, изразио је у четвртак противљење кандидатури Матареле, што су неки коментатори довели у везу са тим догађајем.

Ренци је, с друге стране, исти догађај приказао као светли пример Матарелиног интегритета.

Оставка није значила његово повлачење из политике, чак ни у периоду док је био директор листа Ил пополо, од 1992 до 1994.

Током тог периода, 1993. сачинио је нацрт закона о новом изборном систему, који је десетак година касније Берлускони заменио.

Након општих избора 1996. био је шеф парламентарног комитета Народне партије и касније заменик премијера у влади премијера Масима Д'Алеме.

После тога био је министар одбране, када су учињене значајне промене у војном систему Италије, укључујући укидање војне обавезе.

Медији извештавају да је Матарела необично повучен као политичар, католик у приватном животу, али секуларни политичар.

Ретко се појављивао у медијима и нема званични профил на друштвеним мрежама, попут Твитера. Према неформалним подацима током протекле деценије, јавно је говорио и био на насловним страницама свега 29 пута.

Удовац од 2012, Матарела има два сина и ћерку.