Девет векова Малтешког реда

Малтешки ред обележава девет векова постојања. Тим поводом папа Бенедикт Шеснаести примиће високу делегацију овог реда а у базилици Светог Петра кардинал Бертоне ће поводом јубилеја служити мису. У Рим је пристигло око 5.000 "Малтежана".

Поводом обележавање девет векова постојања Малтешког реда папа Бенедикт Шеснеасти ће примити високу делегацију овог реда. У базилици Светог Петра кардинал Бертоне ће служити мису. Око 500 припадника реда је стигло у Рим, јавља Верска информативна агенција.

На свечаности учествује и дипломатски кор акредитован као "Суверени витешки и болнички ред светог Јована", назван Малтешки, јер се 1530. преселио на Малту. Ред има међународни статус и право да именује амбасадоре и да их при својој централи у Риму акредитује. Такође, ред има дипломатске односе са 104 држава, међу којима је и Србија. При Уједињеним нацијама има статус посматрача.

Ред данас има 13.500 "витезова" и "дама". Поглавар или "велики мајстор" бира се доживотно, а то је сада Метју Фестинг из Британије, који је некада хуманитарно деловао и у Србији. Он се ословљава са "његова висост и еминенција, војвода и велики мајстор сувереног витешког и болничког реда светога Јована од Јерусалима, Родоса и Малте".

Ред има своју валуту - скудо, који вреди 0,25 евра. Издаје новчанице, поштанске марке.

Као "Ордо Санкти Јоханис Хиеросолyмитани" је признат 15. фебруара 1113. од папе Паскала, мада је као монашки ред основан 1099. године, да би помагао ходочасницима који су долазили у Јерусалим на Христов гроб.

Протерани од Арапа из Свете земље прелазе на Малту, одакле их је изагнао Наполеон. Многи налазе уточиште у Русију где добијају заштиту православног цара Павла Првог, сина царице Катарине, који постаје и велики мајстор реда. После Русије, до доласка у Рим 1869. ред има привремена седишта у Месини, Катанији, Ферари.

Рука Јована крститеља као поклон Романових 

Романови су од Малтешког реда 1799. добили десницу светога Јована Крститеља као и икону Богородице, Одигитрију (путеводитељку) Филермска и делић Часнога крста. То је чувано у Зимском дворцу код Петрограда. Ове светиње су у прошлом веку после бољшевичког преврата у Русији доспела код нас и биле у поседу Руске заграничне цркве, такозваног Карловачког синода.

Поглавар ове цркве, чувени митрополит Антоније Храповицки, поклонио их је краљу Александру из захвалности за гостопримство руским емигрантима. Када је избио Други светски рат, пренете су у манастир Острог. Данас се налазе у Црној Гори. Малтешки ред, како се сазнаје, никада није имао намеру да их тражи назад. Поклоњене су давно, а сада се налазе "на добром месту".

Ред је данас у 110 земаља ангажован у хуманитарној служби, преко својих болница, службе спасавања, старачких домова, медицинских образовних институција. Помоћ се указује обично бесплатно, свима, без обзира на веру, нацију, расу.

Према информацијама самога реда, он је 1993. присутан на нашим просторима. Основао је "Малтешку добротворну организацију Југославије" (МДОЈ) која делује у Зрењанину. У међувремену, има испоставе у војвођанским местима Оџаци, Кикинда, Нови Бечеј, Торда.

Посебно се помажу старачки домови. У самом Зрењанину ради тим који брине о болеснима и старима, припадницима разних националности.

У национално мешовитом банатском селу Бока, у општини Сечањ, које има 1.500 становника, недалеко од румунске границе, помаже се дом за старе основан 1997. године.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 10. феб 2013, 16:58) - anonymous [нерегистровани]

nikakva cast

Svaka cast nama koji smo izdrzali
i plus smo zivi jos.
Necemo njemu dati nikakvu cast za ono sto nam je nametnuto poslije njega jos 900 godina.

(недеља, 10. феб 2013, 16:49) - S.V. [нерегистровани]

svaka cast

Svaka cast trebalo je izdrzati 9. vekova...

(субота, 09. феб 2013, 12:48) - ХУ [нерегистровани]

900 година

Искрене честитке поводом јубилеја.