Пекинг, смена генерација на врху

Пут којим је, пре скоро 35 година, тадашњи лидер Денг Сјаопинг повео Кину, био је пут ка једном од највећих економских успеха у историји човечанства.

Кинеска економија постала је друга по моћи на свету, а следећих десет година, могла би да угрози и досад неприкосновено место Америке као најмоћније.

Међутим, економски раст већ две године успорава и, од почетка јула до краја септембра, био је 7,4 одсто. Да би кинески економски модел остао успешан, ново руководство мора да га, на известан начин, промени, кажу познаваоци.

Руководилац Центра за студије Азије и Далеког истока Факултета политичких наука професор Драгана Митровић каже да је свакако приоритет да се смањи удео државних инвестиција као покретача раста и развоја.

Кинески економски модел ствара друштво неједнакости, јер је разлика између богатих и сиромашних највећа у Азији. Тиме се ризикује напетост у друштву и пред новим лидерима је задатак да одрже социјални мир.

Ксијао Генг са Института Фунг Глобал Хонг Конг оцењује да кинеска влада мора да мисли о томе како ће да одржи мир, јер народ, путем интернета врло добро зна како се живи ван Кине.

Иако се зна да ће, готово извесно, највише место у партији, а онда и у држави, преузети педесетосмогодишњи Си Ђинпинг, ко ће му правити друштво у врху биће обелодањено тек на конгресу.

Састав Сталног комитета важан је за пут којим ће Кина даље ићи, јер одлуке доноси консензусом.

"Листа је састављена од проверених, перспективних и, у досадашњој пракси, потврђено способних кадрова који су обављали низ највиших дужности у различитим кинеским провинцијама", објашњава професорка Митровић.

Кина свој раст зове "мирољубивим" да би суседима дала до знања да је економска моћ неће претворити у насилника.

Ипак, кинеска армија је највећа на свету са три милиона војника, а све већи војни буџет даје јој могућност примене најновије технологије у наоружању.

Џозеф Ченг са Градског универзитета Хонг Конга оцењује да је кинеском руководству веома важно да земља буде прихваћена као велика сила и да има већи утицај у међународној заједници, али нипошто кроз војни сукоб.

"Расту, међутим, напетости између Кине и неких њених суседа због територијалних спорова", упозорава Ченг.

И кинеска армија је, уочи конгреса, добила ново руководство, које ће, слажу се познаваоци, задржати велики утицај армије у партији.

Комунистичка партија Кине је највећа политичка организација у свету са око 82 милиона чланова.