Одбијен захтев за изручење Ганића

Суд у Вестминстеру одбацио захтев Србије за изручењем бившег члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића, за којим је Београд расписао потерницу због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Судија Тимоти Воркман је одбацио захтев Београда, тврдећи да постоје докази да би суђење Ганићу у Србији било "политички мотивисано".

"Нису ми достављени никакви нови докази које би могао описати као запањујуће или поуздане... Овај поступак је био покренут и вођен због политичких разлога", рекао је судија Воркман.

"Закључио сам да нема никаквог валидног оправдања за отпочињање процедуре против Ганића", рекао је Воркман и додао да су две истраге, једна коју је водио Међународни кривични суд за бившу Југославију и друга, коју је водило тужилаштво БиХ "закључиле да нема доказа за подизање оптужнице против Ганића".

Није приложен ниједан нови доказ да би се то променило, рекао је судија.

"Провео сам овде пет месеци... Једина освета коју имам на уму је да се вратим у Босну и радим са децом, образујем их и помогнем им да постану лидери. Истовремено, спремни смо да отворимо ново поглавље у односима са Србијом", рекао је Ганић по изласку из суднице.

"Добили смо позитивну пресуду по свим тачкама... Адвокати су нам казали да никада нису чули овако јаку пресуду", рекла је сарајевском Дневном авазу Емина Ганић, ћерка некадашњег члана председништва БиХ.

На тај начин, Ганићу је омогућено да се врати у Сарајево.

Србија има право жалбе Вишем суду, пред којим ће се водити потпуно нови поступак. Одлука о томе да ли ће жалба на пресуду лондонског суда бити уложена биће донета ускоро, изјавио је за РТС тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

Хронологија процеса

Процес за изручење Ганића почео је 13. априла, достављањем захтева Србије и докумената на основу којих се то тражи. На рочишту које је трајало од 5. до 14. јула, обе стране су извеле сведоке. Ганић је, на почетку претреса, оптужио Србију да "манипулише британским правним системом", како би постигла да он буде изручен Београду.

Ејуп Ганић је, 1. марта, ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу, на основу потернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Десет дана након хапшења, пуштен је из екстрадиционог притвора, уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије, до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Правосудни органи Србије покренули су истрагу против Ганића, у децембру 2008. године, због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Према подацима Центра јавне безбедности Источно Сарајево, у нападима 2. и 3. маја 1992, у Доброовљачкој улици, убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је 215 заробљено.

Реаговања на одлуку лондонског суда

Премијер Републике Српске Милорад Додик сматра да је одлука лондонског суда излобирана од бивших високих предстаника у БиХ Педија Ешдауна и Кристијана Шварца Шилинга.

"Када се хапсе Срби, не воде се оволико дуги судски процеси о екстрадицији оних који су одговорни, него се они одмах изручују земљи која их тражи", истакао је Додик.

За лидера Партије демократског прогреса Младена Иванића одлука суда је последица притиска на лондонски суд од стране појединих британских политичара.

"Ово је још једна потврда да Срби имају третман другоразредног народа", сматра председник Српске демократске странке Младен Босић, истичући да је овим више него јасно да "они фаворизују друге народе, а воде поступке само против српског руководства".

Члан Председништва БиХ Жељко Комшић је, с друге стране, поздравио одлуку Суда у Лондону, истичући да је реч о исправној одлуци Суда, којом је "великосрпска политика доживела још један пораз, пошто су сви наводи србијанске стране одбачени, а сви наводи одбране прихваћени".

Директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић је изјавила да оптужницом и суђењем Ејпу Ганићу треба да се баве правосудни органи БиХ, и да је захтев Србије за његово изручење био политички мотивисан.

Према њеним речима, Тужилаштво БиХ треба да се бави злочином над припадницима ЈНА у Добровољачкој улицу, јер је "крајње је време да се процесуирају случајеви за које влада уверење да се избегавају".