Жупљанин се изјаснио да није крив

У првом појављивању пред Хашким трибуналом, 23. јуна, Жупљанин се није изјаснио о кривици за злочине у Босанској крајини 1992, али је оптужио власти Србије да су намеравале да га убију заједно са преосталим бегунцима.

Тада је судија Оле-Бјорн Столе одложио његово изјашњавање о кривици за 30 дана.

Жупљанин је пред судом 23. јуна потврдио свој идентитет, али је претходно оптужио власти у Србији да су намеравала да га убију, као и преостале оптужене који су још на слободи - Радована Караџића, Ратка Младића и Горана Хаџића.

По његовим речима, о томе су се договорили "Тадић, Коштуница, Булатовић и Вукчевић" који су на састанку "пре четири године" закључили да је "у најбољем интересу Републике Србије и Републике Српске да ми будемо ликвидирани".

Он је "својој браћи" Младићу, Караџићу и Хаџићу "зажелео да заувек остану на слободи".

Жупљанин (56) је оптужен за прогон, истребљење и убиство, мучење, окрутно поступање, нехумана дела, депортације, безобзирно разарање насеља и верских и културних објеката.

У седам тачака, на терет му се стављају злочини против човечности, а у шест кршењазакона и обичаја ратованња.

Према оптужници, Жупљанин је као начелник Центра служби безбедности у Бањалуци био највиши полицијски официр у самопроглашеној Аутономној Регији Крајина и заповедао је полицијским снагама које су од априла до децембра 1992. починиле злочине над несрбима.

Ти злочини су, како се наводи у оптужници, почињени с намером да се од Муслимана и Хрвата етнички очисти подручје Босанске крајине, које би затим било укључено у нову српску државу.

Трибунал је Жупљанина оптужио 1999, а оптужница је објављена 2001. године.

Жупљанина су 11. јуна у Панчеву ухапсиле власти Србије, затим пребациле у Хаг.

Везане вести Жупљанин путује у Хаг