Суђење за убиство Ђурувије: Браниоци Радомира Марковића тражили ослобађајућу пресуду

Адвокат првооптуженог Марковића, Владимир Маринков, у својој завршној речи у Посебном одељењу Вишег суда у Београду навео је да је исказ Милорада Улемека Легије неистинит, а да је тужилац своју оптужницу у односу на Марковића засновао "искључиво на том исказу".

"Бројност доказа сакрива њихову бескорисност. Један једини доказ који би требало да терети Радомира Марковића је исказ Улемека. Улемек Каже да је 29. или 30. марта требало да се јави начелнику службе Радомиру Марковићу. Дежурни везиста му је рекао да је примио поруку да се јави Марковићу. У временику таквог позива нема", рекао је Маринков.

Маринков је оспораво Улемеков исказ, тврдећи да није било сусрета између Улемека и Радомира Марковића у канцеларији Франка Симатовића, како је то Улемек навео, да то сигурно није могло да се деси 29. марта јер Улемек није био у Београду, а и да је зграда Друге управе у Кнеза Милоша крајем марта 1999. године била испражњена јер је била НАТО мета.

"Симатовићу је у то време било забрањено да контактира са Улемеком. Симатовић је објаснио да ниједном није срео Улемека у то време", навео је Милаков.

Он је говорио да Симатовић више није имао канцеларију у згради која је била испражњена, а да је начелник РДБ улазио у једну од зграда РДБ морао би неко да буде обавештен.

"Улемек говори да се редовно морао јављати сателитским телефоном начелнику. Сателитски телефони се нису користили у то време јер су били амерички", рекао је Маринков.

Лична познанства и оцене карактера

Адвокат Душан Машић, такође бранилац Радомира Марковића, осврнуо се на лично познанство са окривљеним које датира из 70-их година. У завршној речи рекао је да је Марковић у затвору 20 година "само зато што је патриота и поштен човек".

Машић је навео да је Марковић једини човек који је часно радио свој посао, а да су "заслуге Славка Ћурувије биле у рушењу државе".

"Предамном и Гораном Петровићем тужилац Џефри Најс је нудио Марковићу да сведочи против Милошевића. Марковић му је одговорио да није цинкарош, да може да сведочи како је истина", рекао је Машић и позвао суд да суди часно и поштено јер је Марковић био частан и поштен полицајац.

Бранилац трећеокривљеног Мирослава Курака адвокат Стеван Протић у завршној речи рекао је да нема ниједног доказа да је Курак учинио кривично дело убиства.

"Нема доказа, нема ни завршне речи", у кратком обраћању рекао је Протић и тражио ослобађајућу пресуду.

Сутра се наставља главни претрес изношењем завршних речи бранилаца Ратка Ромића и Милана Радоњића.

Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године у Београду, испред улаза у зграду у којој је живео.

Суђење за убиство почело је 2015. године. У априлу 2019. године окривљени су проглашени кривим.

За учешће у убиству Ћурувије на укупно 100 година затвора осуђени су некадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Kурак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић. Марковић и Радоњић осуђени су на по 30 година затвора. Ромић и Курак осуђени су на по 20 година затвора.

Септембра 2020. године Апелациони суд у Београду је укинуо пресуду истичући да је првостепено веће прекорачило оптужницу. Поред четворице окривљених, као непосредни извршилац, осуђено је и пето, Н.Н. лице, које се није спомињало у оптужници Тужилаштва за организовани криминал.

Окривљени Марковић већ служи казну затвора од 40 година, док су Радоњић и Ромић у кућном притвору.

Мирославу Кураку се због тога што се налази у бегству, суди у одсуству.