Путеви дроге на Балкану, расте тржиште синтетичких наркотика

Коришћени наркотик - канабис, из земље која је традиционално њен највећи произвођач у овом делу Европе – Албаније, преко Kосова и Метохије путује у земље Европске уније.

Истраживање Глобалне иницијативе показало је да марихуана има две главе руте – из Албаније до Призрена, па затим преко Урошевца и Гњилана прелази у Централну Србију или иде преко Пећи и Рожаја према Новом Пазару.

"Србија је веома важна транзитна рута за транспорт наркотика, зна се веома добро да из Албаније и са простора наше јужне покрајине под привременом управом УН у складу са 1244 стиже углавном марихуана у својим различитим облицима. На нама је да се боримо и да се трудимо да свака тирарска банда буде разбијена", навео је министар унутрашњих послова Александар Вулин.

Директор Канцеларије за борбу против дрога Владе Србије Милан Пекић рекао је да хероин долази из Авганистана преко Турске, али и да постоје одређене информације које кажу да се рута мало померила доле према Румунији, што могу да показују и заплене.

"Kада имате учестале заплене на местима на којима нисте имали то показује да постоје неке руте које су нове. Нарко дилери се заиста баве истраживањем који пут им је најлакши да пренесу наркотике до земаља Западне Европе", истакао је Пекић.

А број оних који у томе нису успели све је већи. Према подацима у протеклој деценији највише килограма наркотика заплењено је 2016. године. Марихуана је дрога коју српска полиција најчешће плени - у просеку, 88 одсто, а све чешће наилазе и на синтетичке дроге.

"Kоличине заплене су веће, при чему се у Србији заплењују ретке синтетичке дроге као што је тусиби, елитна дрога чије су цене јако велике. Поред тога у последњих 10 година имамо велики број открвених лабораторија где се синтетичка дрога прави - у Србији преко 140. Тако да све то указује да је тржиште синтетичких дрога у Србији у развоју", навео је Саша Ђорђевић из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала.

Кокаин на зачељу листе заплењених наркотика у Србији 

У развоју је и тржиште кокаина, показује истраживање. Углавном са воћем из лука Латинске Америке стиже у црногорске луке. Међутим, на списку заплењених наркотика у нашој земљи, он је на зачељу.

Ђоређвић је додао да су заплене кокаина у Србији су веома мале и званично полиција каже да потражња за кокаином није толико велика, али оно што истраживање указује јесте да ситуација није баш таква.

"Односно да постоји пораст потражње за кокаином, међутим, да размере још увек нису толико велике као на пример у Европи где је дошло до својеврсног бума потражње за кокаином. А на пример у суседној Хрватској, на основу тестирања отпадних вода видело се да је конзумирање кокаина у последњих 6 година порасло за 300 одсто, суштински би требало да се види каква је потражња за кокаином овде", истакао је Саша Ђорђевић.

Можда још стојимо боље од других, али да ситуација није добра сведочи 500 нових картона, колико се годишње отвори у установи која лечи зависнике.

"Број опијатских зависника – хероин, метадон, стагнира, у ствари показује благи пад, а расте број зависника од стимулативних супстанци пре свега мислим афетамини и кокаин, веома често у комбинацији са алкохолом и веома често у комбинацији са канабиноидима. Ми овде имамо 15 хиљада картона, наћи ћете сигурно у преко 90 посто да прва дрога која се користила јесте била марихуана. Јесте марихуана та која је улаз у свет дрога", казала је др Диана Ракетић, руководилац сектора у Специјалној болници за болести зависности.

Из тог света излаз није лак, али је могућ. Зато стручњаци упозоравају - чим приметите да постоји дисфунцкионалност некога из вашег окружења, обратите се за помоћ.