Размотрене жалбе, следи одлука о пресуди за убиство Ћурувије

Апеациони суд ће у нејавном делу седнице одлучити да ли ће пресуду потврдити, преиначити или укинути и наложити да се суђење понови.

Пресудом нису задовољни ни тужилаштво ни одбрана и обе стране су уложиле жалбе, које су данас расправљане пред судом.

Жалбе су изјавили сви оптужени осим Курака који је у бесктву, сви браниоци оптужених, као и тужилаштво за организовани криминал.

Првостепеном пресудом тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић осуђен је на 30 година затвора због подстрекавања на убиство Ћурувије, а као саизвршиоци, који су припремали терен за убиство новинара, осуђени су тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић на 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.

Према пресуди, Ћурувију је убило Н. Н. лице, а ДБ-овци су за то припремили "терен".

Ромићу и Радоњићу у изречену казну, према пресуди, урачунава се време које су провели у притвору од јануара 2014. до јула 2017. године и кућном притвору у којем се и даље налазе уз електронски надзор.

Марковић у затвору издржава казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у српском правном систему казне не сабирају, он остаје осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

Курак је осуђен у одсуству јер се налази у бекству и за њим је на снази црвена потерница Интерпола.

Првостепена пресуда која им је изречена, није донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу - 2:1.

Из те пресуде произлази да је власника и новинара Дневног телеграфа Славка Ћурувију 11. априла 1999. године убило Н. Н. лице, а да су му осуђени припадници некадашње Државне безбедности помагали у припреми убиства.

Наиме, уместо Мирослава Курака који се у оптужници помиње као директни извршилац убиства, он у пресуди није поменут као такав, већ непознато лице, чији идентитет није утврђен.

Ова пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије и то је прва пресуда за убиство неког новинара, док остала убиства, међу којима је Дада Вујасиновић и Милана Пантића, нису још ни расветљена.

Током суђења за убиство Ћурувије саслушано је више од 100 сведока и одржано је преко 90 главних претреса.

Насупрот пресуди, оптужница тврди да је Ћурувију 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа, а са њим је тада била Бранка Прпа.