Почело разматрање жалби на пресуду за убиство Ћурувије

На данашњој седници судија известилац је члановима судског већа представио пресуду од 5. априла 2019. године.

Седница се наставља сутра, када се очекује представљање жалби, а тужилаштву и одбрани ће бити омогућено и да их усмено образложе.

Седница је јавна и данас су јој присуствовала двојица осуђених, који су у кућном притвору - некадашњи начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и бивши инспектор ДБ-а Ратко Ромић.

Некадашњи начелник РДБ-а Радомир Марковић није приведен у суд, из затвора у Пожаревцу где служи 40-годишњу казну, јер је обавестио суд да не жели да присуствује седници.

Четврти осуђени, Мирослав Курак, налази се у бекству и за њим је расписана потерница Интерпола.

Пресуда од 5. априла 2019. 

Првостепеном пресудом тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић осуђен је на 30 година затвора због подстрекавања на убиство Ћурувије, а као саизвршиоци, који су припремали терен за убиство новинара, осуђени су тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић на 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.

Према пресуди Ћурувију је убило Н. Н. лице, а ДБ-овци су за то припремили "терен".

Жалбе на ову пресуду су изјавили сви оптужени осим Курака који је у бекству, сви браниоци оптужених, као и Тужилаштво за организовани криминал.

Апелациони суд пресуду може да потврди, да је преиначи или да је укине и наложи понављање суђења.

Ромићу и Радоњићу у изречену казну, према пресуди, урачунава се време које су провели у притвору од јануара 2014. до јула 2017. године и кућном притвору у којем се и даље налазе уз електронски надзор.

Марковић у затвору издржава казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, он остаје осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

Курак је осуђен у одсуству јер се налази у бесктву и за њим је на снази црвена потерница Интерпола.

Првостепена пресуда која им је изречена, није донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу - 2:1.

Шта произлази из пресуде 

Из те пресуде произлази да је власника и новинара Дневног телеграфа Славка Ћурувију 11. априла 1999. године убило Н. Н. лице, а да су му осуђени припадници некадашње Државне безбедности помагали у припреми убиства.

Наиме, уместо Мирослава Курака који се у оптужници помиње као директни извршилац убиства, он у пресуди није поменут као такав, већ непознато лице (Н. Н.), чији идентитет није утврђен.

Ова пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије и то је прва пресуда за убиство неког новинара, док остала убиства, међу којима и она Даде Вујасиновић и Милана Пантића, нису још ни расветљена.

Током суђења за убиство Ћурувије саслушано је више од 100 сведока и одржано је преко 90 главних претреса.

Насупрот пресуди, оптужница тврди да је Ћурувију 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа, а са њим је тада била Бранка Прпа.