Случај "Ћурувија", суђење оптуженима ушло у завршну фазу

Став одбране, генерално је да се у овом поступку "суди једном времену", да доказа против оптужених нема и да на оптуженичкој клупи не седе извршиоци убиства.

Браниоци су детаљно анализирали, како изјаве сведока и доказе, тако и завршну реч Тужилаштва за организовани криминал, које је као налогодавца оптужило "тадашњи државни врх" а оптужене као извршиоце.

У завршној речи, тужилаштво је предложило суду да на максималне казне затвора од по 40 година осуди сву четворицу некадашњих припадника Државне безбедности оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.

За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и припадник тога центра Ратко Ромић, као и Мирослав Курак коме се због бекства суди у одсуству.

Један од адвоката који брани Радоњића и Ромића, адвокат Зора Добричанин Никодиновић децидна је у ставу да доказа против њених брањеника нема, и како каже, не прихвата телефонске комуникације као доказ јер су незаконито прибављене.

Критиковала је и став тужилаштва и пуномоћника породице убијеног Ћурувије према очевицу убиства, Бранки Прпи, јер њеном исказу нису поклонили веру, а била је "100 одсто сигурна да није видела Курака (оптужног да је непосредни извршилац) на месту убиства".

"Невероватно да је су они одлучили да Прпа није кредибилан сведок зато што има диоптрију два и по, па не види добро на један метар", прецизирала је адвокатица и подсетила да је Прпа до детаља описала човека који је пуцао на њеног тадашњег партнера.

Сматра да је тужилац у својој завршној речи оптужио све гране власти - законодавну која је донела спорни Закон о информисању, судску власт која је тај закон спороводила, а такође и извршну (финансијске инспекторе и полицију) која је спроводила судске одлуке.

"Оптужио је и медије – Политику и РТС, а као круна свега је ишла оптужба на рачун ДБ-а", рекла је Добричанин Никодиновићева истичући да је "неко, негде одредио да ДБ буде одговорни кривац, па да се онда пакују докази".

"Кажем ''паковани докази'' јер 20 година причамо о белом голфу и Ромићу на лицу места, а ниједан сведок није видео Ромића и белог голфа. То је чиста измишљотина којом је јавност Србије трована две деценије. Ко је и зашто то урадио нека му служи на част", навела је адвокатица Радоњића и Ромића.

Сматра да би осуђујућа пресуда "заувек лишила све нас могућности да сазнамо ко је заиста убио Славка Ћурувију".

"На оптуженичкој клупи немамо извршиоце јер за то нема доказа. Без обзира на неподношљиве притиске на све који у њему учестувју очекујем да суд донесе пресуду на основу чињеница, доказа и права, према свом знању", закључила је Добричанин Никодиновић.

Адвокат Стеван Протић који брани Курака сматра да су завршне речи тужилаштва и пуномоћника Ћурувијине породице написане да би се објављивале у медијима, а не да би се утврдила истина.

Поред осталог, навео је и да је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић одбио да сведочи, док користи сваку прилику да врши притисак на суд ширећи неистине о овом догађају и поступку.

Одбрана се осврнула и на констатације тужиоца да је Ћурувија био под "државним рендгеном" и да је запитао ко може да убије човека који је стално под пратњом, осим државе, па у прилог свог закључка цитирао исказ Александра Тијанића из 2008. који је навео да је Ћурувију смртну пресуду донео државни врх, а да је порота била цела влада.

"Ако је порота била цела влада, зашто чланове владе није извео да сведочи", питао је у својој завршној речи Раде Марковић, оптужен за подстрекавање на убиство.

Оценио је да је на оптуженичкој клупи заменио Слободана Милошевића, да би се оправдало НАТО бомбардовање.

Сматра да се овим поступком неће сазнати истина о убиству Славка Ћурувије.

Бранилац окривљених Радоњића и Ромића је на почетку поступка тражила управо испитивање чланова тадашње и Савезне и Републичке владе, посебно задужених за информисање, како би се расчистило да ли је, како тврди тужилаштво, Ћурувија убијен ради очувања власти и гушења медијске слободе.

Суд је те предлоге одбио.

Завршне речи оптужених Радоњића и Ромића – 7. март

Завршне речи оптужених Радоњића и Ромића заказане су за 7. март, након чега ће суд заказати датум објављивања првостепене пресуде.

Током вишегодишењег доказног постука у овом процесу испитано је преко 100 сведока.

Некадашњи комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек је кључни сведок у овом поступку, јер је након његовог сведочења пред Тужилаштвом за организовани криминал, у јануару 2013. године покренута званична истрага, када су ухапшени Радоњић и Ромић.

Улемек међум није желео да сведочи пред судом, а као разлог је навео страх за своју безбедност и безбедност своје породице, а исто су учинили и браћа Милош и Александар Симовић.

Тужилац је њихове тврдње испитао и утврдио да претњи није било, о чему је обавестио суд.

Улемек и Симовићи у најчувањијем затвору у земљи званом "Алкатраз" служе вишедеценијске казне затвора.

Радомир Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.

Радоњић и Марковић се терете за подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Ћурувија је убијен 11. априла на Ускрс 1999. године у дворишту испред улаза у зграду у којој је живео, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим у друштву је тада била Бранка Прпа.