Судији Благоју Јакшићу правоснажно две и по године затвора

Такође му је изрекао забрану обављања позива у правосуђу од две године.

Ову одлуку, која је објављена на сајту суда, донело је Трећестепено веће Апелационог суда у Београду након више укидања пресуда и враћања на ново суђење.

Јакшић и остали оптужени у овом случају претходно су у два наврата првостепеним пресудама Специјалног суда били ослобађани оптужби, али је другостепено веће Апелационог суда преиначило те одлуке и Јакшића и остале прогласило кривим и осудило на казне затвора.

Другостепеном пресудом Јакшић је био осуђен на три године затвора, а сада му је трећестепеном одлуком казна умањена за шест месеци.

Љубомиру Бишевцу потврђена је казна од три године затвора, а Милораду Лакетићу од две године затвора.

У односу на Драгана Гавриловића и Благоја Чуровића другостепена пресуда је преиначена па су они правоснажно ослобођени оптужби за помагање Јакшићу због недостатка доказа.

Од Бишевца је наложено одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом од 20 милиона динара, па је обавезан да тај износ уплати у државни буџет.

Бишевац и директор ДТП "Лукс" из Косовске Митровице и Милорад Лакетић су осуђени јер су 1997. године закључили фиктивни уговор о купопродаји пословног простора у Косовској Митровици од 324 квадратна метра.

Јакшић је осуђен јер је, према пресуди, као председник Општинског суда у Косовској Митровици неутврђеног дана у лето 2000. или 2001. године дао налог да се фалсификовањем службене књиге тог суда изврши овера тог фиктивног уговора, а референти овере у суду Благоје Чуровић и Драган Гавриловић су Јакшићев налог извршили.

У пресуди се прецизира да је Бишевац 30. децембра 1997. године, у Косовској Митровици подстрекао директора оштећеног предузећа "Лукс" из Косовске Митровице - Лакетића да му прибави противправну имовинску, а Јакшић да је, у намери да свом пријатељу Бишевцу омогући прибављање имовинске користи, омогућио оверу фиктивног уговора о купопродаји од 30. децембра 1997. године, иако је знао да Бишевац за локал неће платити никакву цену, која уговором није ни била одређена.

Тај уговор је, према пресуди, сачињен између предузећа "Лукс" као продавца и предузећа у власништву Бишевца као купца, чиме је Бишевцу омогућено преношење права својине на објекту у Косовској Митровици од 324 квадратна метра.

У образложењу пресуде се наводи да је другостепено веће Апелационог суда закључило да је неспорно утврђено да је Бишевац пословни простор продао преко предузећа "Т", по основу уговора од 23. децембра 2002. године, а који је оверен у Општинском суду у Косовској Митровици 24. децембра 2002. године.

Локал је, како се наводи, продао за 20.040.000 динара, а износ му је исплаћен 25. децембра 2002. године.

То је по ставу Апелационог суда тржишна вредност предметног пословног простора у лето 2000. или 2001. године.

У свом образложењу Апелациони суд је напоменуо да је ценио умишљај код сваког од оптужених извршилаца кривичног дела.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни за Јакшића другостепени суд није дао адекватан значај олакшавајућим околностима, па му је трећем степену смањио казну "налазећи да је овако изречена казна нужна, али и довољна мера кривично правне заштите и да ће се ефективном казном затвора у наведеном трајању остварити сврха кажњавања".

Што се тиче двогодишње забране обављања судијске функције, трећестено веће је закључило да ју је другостепено веће правилно изрекло имајући у виду да је кривично дело извршио као председник Општинског суда у Косовској Митровици, "те да је судијска функција професија од изузетног значаја и осетљива када је у питању заштита интереса друштва и да би његово даље вршење судијске функције и уопште позива у области правосуђа било опасно".

У односу на службенике суда, Чуровића и Гавриловића, Апелациони суд је закључио да Тужилаштво није понудило доказ на основу кога би се на несумњив начин могло утврдити да су они знали да Јакшић злоупотребљава свој службени положај како би неком прибавио корист и да су пристали да му у томе помогну.

На основу утврђеног чињеничног стања може се само утврдити да су поступили по налогу Јакшића као председника суда, свесни да у службену књигу, односно Гавриловић на примерак уговора, уносе неистините податке, што су елементи бића кривичног дела фалсификовање исправе, за које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Због тога је Апелациони суд, усвајањем жалби бранилаца Чуровића и Гавриловића, другостепену пресуду, којом су били осуђени на по годину дана затвора, преиначио и услед недостатка доказа да су извршили кривично дело које им је стављено на терет, ослободио од оптужбе.

Јакшић је био ухапшен 23. сепрембра 2011. године и пет и по месеци је провео у притвору до одлуке суда да му дозволи одбрану са слободе уз јемство од 80.000 евра.

Он је до хапшења радио као судија Прекршајног суда у Београду, а у Високи савет судства изабран је у марту 2010. године на непосредним судијским изборима.

Јакшић је у том телу био задужен за поступање по притужбама неизабраних судија - који нису прошли реизбор 2009. године.

Након покретања поступка, Високи савет је одлучио да нема услова за његово разрешење са судијске функције, као ни из тог тела.