Суђење Караџићу одложено за уторак

Председавајући судија О-гон Квон, констатујући да Караџић није у судници, потом је прекинуо заседање, заказавши за уторак нову расправу на којој ће, како је наговестио, тужиоци дати уводну реч. "Захтеваћемо од Караџића да буде присутан", додао је судија.

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је од судског већа да наметне Караџићу браниоца, оптуженом за геноцид у БиХ.

Представнице удружења Мајке Сребренице, присутне на галерији суднице, ту одлуку су пропратиле гласним изливима незадовољства.

Судија Квон рекао је на почетку заседања да је претресно веће позвало оптуженог, писмом упућеним 22. октобра, да преиспита своју одлуку, али да је Караџић то одбио да учини.

Писмом, које је судија Квон делимично прочитао у судници, веће је упозорило Караџића да може протумачити да се одрекао права да присуствује процесу, те му наметнути браниоца ако настави да опструише процес.

Према речима судије, Караџић је 23. октобра одговорио писмом у којем је остао при ставу да неће учествовату у суђењу, ако му не буде одобрено додатно време за припрему.

Тужилаштво: Караџић блокира суђење

Тужитељка Хилдегард Ерц - Рецлаф оценила је да Караџић "блокира суђење" тиме што се није појавио у судници, зато што процес не може почети без његовог заступника.

Ерц-Рецлаф је затражила стога да Караџићу буде наметнут бранилац и подсетила да су и претресно и апелационо веће Трибунала одбили Караџићев захтев да процес буде одложен, после чега је оптужени узео себи за право да сам одлучује када ће суђење почети.

Судија Квон назначио је, међутим, да је Караџић у свом писму навео да неће бојкотовати суђење.

Поред председавајућег Квона из Јужне Кореје, у претресном већу су још судије Хауард Морисон из Велике Британије и Мелвил Берд из Тринидада и Тобага. Резервни судија је Флавија Латанци из Италије.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још седам босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95. године.

Оптужница против Караџића усредсређена је на етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у истом периоду; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995. године.

Главни тужилац Серж Брамерц најавио је прошле недеље да ће доказе против Караџића изводити хронолошким редоследом, почевши од злочина почињених у Сарајеву.

Одлуку да бојкотује почетак процеса, Караџић је прошлог четвртка образложио тврдњом да није имао довољно времена да се припреми за процес.

Караџић је раније наговестио да би за суђење био спреман у мају или јуну идуће године, али је Трибунал одбио његов захтев за одлагање, утврђујући да је 15 месеци било довољно за припрему процеса.

Имунитет (не)штити Караџића

Од када се, крајем јула прошле године, нашао у притвору у Схевенингену, Караџић је тврдио и да Трибунал нема право да му суди због имунитета који му је у лето 1996. године наводно гарантовао тадашњи изасланик САД Ричард Холбурк.

Трибунал је одбацио његов захтев за обуставу поступка, утврђујући да имунитет пред судом не би имао никакву важност, све и да је доказано да га је Холбрук обећао.

Караџић је недавно од Савета безбедности УН тражио да "спречи суђење" резолуцијом заснованом на његовом наводном споразуму са Холбруком.

Поред геноцида над муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се оптужницом на терет ставља и геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник.

Намеру да потпуно или делимично униште муслимане и Хрвате као етничке групе у тим општинама, Караџић и други учесници у злочиначком подухвату остваривали су, по оптужници, прогоном, убиствима и незаконитим притварањем под нехуманим условима хиљада несрба.

Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је подигао 1995. године. Караџић је, како су објавиле власти Србије, ухапшен 21. јула прошле године у Београду, међутим, Караџић тврди да су га непознате особе ухапсила 18. јула и три дана држале на непознатом месту, пре него што је био изведен пред истражног судију.