Реаговања на нови захтев из Хага

На одлуку Судског већа Хашког трибунала, реаговали су београдски адвоакт Тома Фила и професор Милан Шкулић.

Фила сматра да Хашки трибунал није неко ко би могао да тражи од Србије да промени своје законодавство.

"То може да тражи само Савет безбедности уколико се у оквиру тог тела постигне споразум да треба да мењамо Закон о сарадњи са Хашким трибналом", навео је Фила.

Подсетио је да је Хашки трибунал "само суд", а да је Савет бездедности његов оснивач.

Судско веће Хашког трибунала, у случају троје радикала данас је приметило да Србија треба под хитно да промени своје законодавство како би било у складу са њеним међународним обавезама, међу којима је и испуњење налога за хапшење и изручење Петра Јојића, Вјерице Радета и Јове Остојића оптужених за непоштовање суда.

Професор Правног факутета у Београду Милан Шкулић сматра да је веома чудно и дискутабино то што Хашки трибунал сада захтева промену закона о сарадњи с тим судом и истиче да је у савременом праву веома неуобичајено да се закони доносе или мењању поводом конкретних случајева.

"Србија свакако мора да настави да сарађује са Трибуналом док он постоји, али та сарања се мора у Србији искључиво одвијати према насим законским прописима", рекао је ССкулић Танјугу.

Он је подсетио да Хашки трибунал није својевремено захтевао да Француска изручи Флоренс Артман гоњену за исто кривчно дело непоштовање суда, или да донесе неки посебан закон или промени закон да би се тако нешто омогућило.

"У савременом праву је веома неуобичајено да се закони доносе или мењању поводом конкретних случајева. Нецивилизацијски да се закон мења због конкретних људи", навео је Шкулић.

Шкулић је подсетио да, осим нашег Закона о сарадњи с хашким трибуналом, ни Статут самог трибунала не спомиње кривично дело ометања правде или непоштовања суда за шта се гоне троје радикала.

Према његовим речима, та дела су настала у пракси Трибунала на "правно чудан начин" у некој врсти "сиве правне зоне", што доводи у питање начело законитости које је утврђено и у Европској конвенцији о људским правима и у Универзалној декларацији УН о људским правима и основним слободама.

Начело законитости предвиђа да нико не може бити кривично гоњен ако у време када је дело извршено оно није било прописано законом, као и да се забрањује ретроаквина примена закона осим ако је то блаже по учиниоца што овде не би био случај, нагласио је Шкулић.

"Та дела су развијена у пракси трибунала и неколико људи је гоњено због тога, а најпознатији је случај Војислава Шешеља који је и осуђен за пар таквих кривичних дела, иако је ослобођен за основно кривично дело у првом степену", подсетио је професор.

Шкулић је истакао да Србија нема законског основа да било кога, па и троје радикала, изручује Хашком трибуналу због тог кривчног дела.

Судско веће Хашког трибунала, у случају троје радикала данас је приметило да Србија треба под хитно да промени своје законодавство како би било у складу са њеним међународним обавезама, међу којима је и испуњење налога за хапшење и изручење Петра Јојића, Вјерице Радета и Јове Остојића оптужених за непоштовање суда.

"Србија не може да указује на своје домаће законодавство како би оправдала непридржавање својих међународних обавеза. Ако српско домаће законодавство није у складу са међународним обавезама, оно мора да под хитно буде измењено тако да гарантује усклађеност са тим обавезама", истиче се у одлуци којом се налаже Србији да испуњава своју обавезу о сарадњи са Трибуналом.